уторак, 3. март 2015.

Петар Милатовић: Скица за портрет једне (без)личности

   И слепац види да је Јуда близанац тој ходајућој арогантној, болесно самољубивој темпираној бомби која од школе нема чак ни школску торбу, која је прескочила елементарно домаће васпитање, јер ни оца ни мајку није запамтио и блатњава калдрма у циганском насељу била му је једина школа у гаравој хранитељској породици.
    Уопште није битно што је Циганин да је човек, али циганлук је једина карактерна особина тог љубоморно посесивног психопате из кога куља љубомора, завист, пакост, злоба, мржња и сва остала зла која су распоређена на скали моралне и духовне посрнулости.
    Кад би био снажан све би редом газио, али тај ситни човечуљак свој недостатак компензира најподмуклијим ударцима са безбедне удаљености, а кад се суочи, очи у очи, сервилно шени  до повраћања. Емотивно незрело, неваспитано, подло, осветољубиво, покварено дериште у телу сенилне барабе, нарцисоидни је шизофреник, огледало је најбољи пријатељ том опсесивно-компулзивном неуротичару, тој мушкој проститутки која, скоро оргазмично, гази преко лешева и фантастично се осећа док плива у сопственим фекалијама! Он је најсличнији властитом органском нуз-продукту који опасно засмрди на све стране ако га случајно нагазиш.
    Зато паметни и разборити у широком луку заобилазе моралну наказу и духовну курву којој је лаж врлина, а истина опасна отежавајућа околност. Та преварантска гњида одана је свакој власти без части.


.



Нема коментара:

Постави коментар