Мисли су разбацане по овој соби,
уморној од лажи и истине.
Леђима се гледамо и лепимо
плетенице тишине по огољеним зидовима.
Док срца пиште гладна,
волимо се разумом,
боравећи у хладном кутку навике
и већ блeдих сећања.
Повремено пустимо браве
и уђемо у колосек надања,
верујући звездама и борећи се
за некада дата обећања.
Корачамо заједно
на супротним странама улице.
Испеване риме одлазе у мрак
и нечујно, полако, губи нам се траг.
Нема коментара:
Постави коментар