У Бакуу, престоници Републике Азербејџан и другим местима, од 19. до 23. марта 2015. године одржан је први међународни фестивал пезије посвећен Светском дану поезије и Новруз Бајраму, који је Унеско прогласио за Светски дан вода под мотом : „100 минута поезије,"
Идејни творац и организатор је песник и преводилац Салим Бабулаоглу, руководилац Центра за превођење Савеза писаца Азербејџана.Изванредно осмишљен и реализован програм фестивала протекао је у духу мултикултуралности и пријатељства и са афирмацијом традиције и модерне уметности Азрбејџана.
Идејни творац и организатор је песник и преводилац Салим Бабулаоглу, руководилац Центра за превођење Савеза писаца Азербејџана.Изванредно осмишљен и реализован програм фестивала протекао је у духу мултикултуралности и пријатељства и са афирмацијом традиције и модерне уметности Азрбејџана.
На фестивалу су учествовали песници из: Русије, Сeргеј Гловјук, из Узбекистана, проф. др Саодат Мемедова, Томи Контио из Финске, из Турске, Атаол Бехрамоглу, из Србије Милица Јефтимијевић Лилић, из Белорусије Татјана Сивец, из Украјине Маријана Киановска, из Ирана Камран Фахми Расулзадех, Араз Ахмадогхлу, као и песници из Азербејџана Салим Бабулаоглу, Елхан Зал,Сајмон Аруз, Сајмор ... У Савезу писаца организован је пријем за песнике а домаћин је био председник савеза писаца Азербејџана Анар.
Песници су посетили и спомен костурницу, Меморилални комплекс у Губи посвећен жртвама рата са Јерменијом, потом главно извориште вода којима се снабдева цела Република. Посебна атракција био је сусрет са обредима посвећеним Новруз Бајраму, којим се слави долазак пролећа где су извођени обреди и културно-уметнички програм са традиционалним играма.
Песници су посетили и спомен костурницу, Меморилални комплекс у Губи посвећен жртвама рата са Јерменијом, потом главно извориште вода којима се снабдева цела Република. Посебна атракција био је сусрет са обредима посвећеним Новруз Бајраму, којим се слави долазак пролећа где су извођени обреди и културно-уметнички програм са традиционалним играма.
Добродошлицу је гостима пожелела девојка у традиционалној ношњи, а на послужавнику је био хлеб, млада пшеница, у црвеnо обојена јаја, која су ломљена као код нас на Васкрс, а домаћице су на лицу места правиле јуфке које се послуживале топле. Све то праћено је великом ватром, и програмом у којем је пеливан демонстрирао снагу и вештину у подизању терета до пола тоне. Обреди су налик онима које код нас изводе Горанци.
Министарство туризма је нагрaдило учеснике почасним дипломама.
Током манифестације, прочитане су песме познатих азербејџанских савремених песника - Расул Рза, Микаела М. и Али Каримлија...
Поезију је музички илустровао инструменталима на гитари познати турски музичар Халук Четин.
Министарство туризма је нагрaдило учеснике почасним дипломама.
Током манифестације, прочитане су песме познатих азербејџанских савремених песника - Расул Рза, Микаела М. и Али Каримлија...
Поезију је музички илустровао инструменталима на гитари познати турски музичар Халук Четин.
Нема коментара:
Постави коментар