Па злоба под руку са сујетом шета
Изјела га пакост, пут љубави далек
А мржња к'о коров из душе му цвета
Улицама иду људи с безброј маски
За прилику сваку нова се искроји
По рамену тапшу, осмех анђеоски
Ал’ из ока бију страшни неспокоји
Куда свете срљаш, зар не видиш пропаст
Стаза којом ходаш у пакао води
Сломит другом леђа коме служи на част
На сузама туђим никад се не броди
Једућ друге сам ћеш појест се на крају
У процепу душе, такве матирају
.
Нема коментара:
Постави коментар