Умеш ли
да волиш тишином
подржаваш душом
љубиш осмехом срца
грлиш уснулим цветом...
Умеш ли да ме штитиш
од мене саме када лудујем
и гурам
причам глупе приче
бежим
а волим од живота јаче...
Умеш ли смејати се
осмехом мојим
плакати, када ми се плаче
а не бити разлог моје сузе..
Умеш ли бити одрастао дечко
који воли
који лечи топлином душе
кад девојчицу живот заболи?
У СРЦУ ЉУБАВИ
Јутарњи зрачак Сунца развигори
Отвараш очи да љубав заблиста
Умилним гласом срећа прозбори
На прозору звезда прозирно чиста
Зар мислиш да љубав може да избледи
Да јој прљава стварност одузме дах
Треперава душа у вечности оседи
На срце распршује бесмртни прах
Љубав у ћутању тражи постојање
Пије и храни се на обронцима бескраја
У недрима чува увек ново рађање
Животу отвара светла врата раја
Побеђује недаће и разна искушења
Блаженство радости на трон постави
Не тражи за узврат, даје одобрења
Саму себе рађа у срцу љубави
ПЕСМА НОСТАЛГИЈЕ
Одох да слушам причу реке
и песму птица што уздах буди
Да приближим срцу снове далеке
осетим топлину добрих људи...
На родној њиви плодове тражим
Оцу да пољубим уморну руку
На мајчином гробу сузу оснажим
Ветрови детињства сећањима туку...
На обронку планине клекнем успоменом
чактар заборављени да ми стадо врати
да распалим срце завичајним пламеном
корак залутали сигурност да поврати...
Одох да загрлим све добро и свето
што ми је животу подстицај дало
Да освежим лепо а вратим отето
Детињство и завичај заувек остало!
Нема коментара:
Постави коментар