Отров љубави венама тече
Наћи ћу те када нови дан сване
А можда када падне вече.
Како да љубим усне варљиве
Када сваким даном лажу јаче,
Далеко сам од твог загрљаја, пољубаца,
Па нека и твоја душа заплаче.
Можда ће и тебе срце да боли
Када изгубиш љубав своју
Схватићеш како боли
Када се искрено воли.
Тада ме нигде нећеш пронаћи,
Тражићеш ме у сенци улицама града
Осетићеш бол у грудима
Онда ће твоје срце да страда.
Пожелећеш да искупиш своје грехе
Схватићеш, рећи, волела је чисто, верно
Нисам знао ценити љубав њену,
Зато вене као цвет на камену.
.
Нема коментара:
Постави коментар