МОЈА СЛАТКА ТАЈНА
Била сам млада и као сви млади лепа.
Окретали су се момци и пратили мој ход.
Теменом сам осећала њихове погледе
Узвраћала сам поглед једном од њих.
Само је он могао да види и да се радује срећи.
У пролазу би нам засијале очи и затреперила срца.
Нашу тајну смо чували за себе, за нас двоје.
Све има свој почетак и крај, па и наша тајна.
Девојке су ми завиделе, а њему другови.
Говорили су да смо леп пар и да нас обоје погодила срећа.
Волела сам да се смејем и то га је веселило.
Маштали смо при сваком сусрету кратком и дугом.
Волели смо исте ствари и имали исте жеље.
Када је био тужан и мене би испуњавала туга.
Желели смо да сви око нас буду срећни.
Прошло је доста година, а све остало као некада.
ХОЋУ ТЕ
Свежа мартовска ноћ...
Ни снег не провејава...
Северац покадкад луди
и расплете ми увојке косе.
Кад пољупци замиришу
у бела свитања,
крај тебе и радост оћутим.
Срцем осмехе скривам.
Чујем хук из даљине,
из далеког родног села.
Хоћу да Те упознам.
Ти, ту си и нема те !
Ти си ветар !
Хоћу Те, то већ знаш !
Хоћу да ми припадаш !
Или, бар не заборави ме !
ЖЕЛИМ ТЕ
Отруј ми снове
поносни заводниче
и пресади бокор
својих немира
у моје
разлистане мисли !
Нудиш ми снове,
облаке,
замршене траве
и златну колајну
без сјаја.
Сањам те,
а искре жаре
празнословљем.
Чекам те,
а тама зри !
Измисли грех
и удоми
несанице моје.
Дођи !
Желим те
са дахом који припада теби !
Нема коментара:
Постави коментар