петак, 6. март 2015.

Зоран Михајловић: јутро


Полако се окрећем у кревету
да је случајно не пробудим
јер навикао сам на задовољство


да је пољупцем ујутру будим.
А она се у сну смешка
као да осећа моју дилему
са тим жаром не волех ни једну жену


као ову успавану и снену.
легох крај ње,
већ поче сан да ме хвата
кад она у сну сави
своје нежне руке око мога врата.


Ја је загрлих нежно и пољубих је
то је било спонтало и неизбежно.


.

 



Нема коментара:

Постави коментар