СУДБА
Жижак струже
Монотоно,
Клекла брвна
Расточена.
Гњиле кости
Проплакале,
Вито ребро
Паучина.
Црна земља
Испуцала,
Камен међе
У врзине.
Судба плећа
Потурила,
Устремила
Небесима.
Пјесме сричу
Гавранови,
Гладне вране
Растурају.
Ојађенa,
Напуштена
Ђедовина.
Нема коментара:
Постави коментар