Кажу, може се без политике! Ма какви може! Појма нема. Где политика умеша прсте, све цвета! Ево у нашем сеоском Дому здравља! Беше све, да простиш, килаво, климаво, никакво, док се сестра Бубица не баци у политику. Ако ми верујете, није Бубица вредела ни пребијене паре док се не прихвати политике.
Вукла се по амбуланти као пребијена кучка, мрзовољна, надмена, вазда на ,,готовс,, да некога изгрди. Не дао ти Бог да њој паднеш под иглу! Ињекције даје као да гађа пикадо, из залета! А већ за кућне посете тачно јој се знала тарифа! Ињекција код куће- десет комада домаћих јаја! ( Твој превоз се подразумева, санитет мора да буде паркиран испред амбуланте за не дај боже) Инфузија - јаја, плус бели мрс, али фришак, са карлице. Е, ако мора какву гадну рану да превије, јао, јао, колико год даш, мало је! Како је тешко то чистити, па јод, риванол, газа… И дугачка пршута је мало! Али, дохвати се Бубица политике и преобрази се! Да ми је ко рекао, не бих му веровала! За мојих шездесет и шест година нисам тако нешто видела! Беше баш пред изборе! Уписали нашу Бубицу у неку странку и предложили је за кандидата за одборника. О људи, нећете ми веровати, није она жена! Како угледа старијег иксана кроз прозор она полети да га дочека још на ленији! Па око њега, па под руку, па тето, па чико… Не би дала другој сестри да удари ињекцију, нема тих пара! Па све нежно, тепа бабама и дедама као својој деци. Душице, чикице, соколе, делио, срце… Какав мелем, њу да привијеш на рану! И знаш шта, процветала и она! Ондулирала косу, ударила вештачке зубе, она униформа није као раније модра и изгужвана. Други иксан, ет´ Бога ми!
Једно јутро, запођеде се санитет у мојој авлији. Ја чуду не могу да се начудим! Откуд санитет кад је само за ,,не дај Боже,,! Изађе Бубица, вели да јој потпишемо кандидатуру за одборника. Мора сто потписа да скупи. Вели, могу и за покојног мужа! Санитером ће да ме вози у месну канцеларију да не идем пешке по овом глибу. И мараму ми донела нову да повежем. Каже, чим добије за одборника ургира ће да доктор сваком сељаку долази кући! Нема више ми сељаци да се патимо по чекаоницама да навучемо какву вирушчину, или, далеко било, овај свињски грип! Као да нама свиња није преко главе! И још вели има да се залаже и да лекове добијамо на кућу, ко рачуне за телефон!
Ето, што ти је политика! Ја ћу да пишем тамо коме год треба да се све сестре и лекари а нарочито чистачице упишу у ту политику! А кад би могли и ови трговци што им мрс и јаја продајемо, може бити да би нам и село процветало као сестра Бубица!
Вукла се по амбуланти као пребијена кучка, мрзовољна, надмена, вазда на ,,готовс,, да некога изгрди. Не дао ти Бог да њој паднеш под иглу! Ињекције даје као да гађа пикадо, из залета! А већ за кућне посете тачно јој се знала тарифа! Ињекција код куће- десет комада домаћих јаја! ( Твој превоз се подразумева, санитет мора да буде паркиран испред амбуланте за не дај боже) Инфузија - јаја, плус бели мрс, али фришак, са карлице. Е, ако мора какву гадну рану да превије, јао, јао, колико год даш, мало је! Како је тешко то чистити, па јод, риванол, газа… И дугачка пршута је мало! Али, дохвати се Бубица политике и преобрази се! Да ми је ко рекао, не бих му веровала! За мојих шездесет и шест година нисам тако нешто видела! Беше баш пред изборе! Уписали нашу Бубицу у неку странку и предложили је за кандидата за одборника. О људи, нећете ми веровати, није она жена! Како угледа старијег иксана кроз прозор она полети да га дочека још на ленији! Па око њега, па под руку, па тето, па чико… Не би дала другој сестри да удари ињекцију, нема тих пара! Па све нежно, тепа бабама и дедама као својој деци. Душице, чикице, соколе, делио, срце… Какав мелем, њу да привијеш на рану! И знаш шта, процветала и она! Ондулирала косу, ударила вештачке зубе, она униформа није као раније модра и изгужвана. Други иксан, ет´ Бога ми!
Једно јутро, запођеде се санитет у мојој авлији. Ја чуду не могу да се начудим! Откуд санитет кад је само за ,,не дај Боже,,! Изађе Бубица, вели да јој потпишемо кандидатуру за одборника. Мора сто потписа да скупи. Вели, могу и за покојног мужа! Санитером ће да ме вози у месну канцеларију да не идем пешке по овом глибу. И мараму ми донела нову да повежем. Каже, чим добије за одборника ургира ће да доктор сваком сељаку долази кући! Нема више ми сељаци да се патимо по чекаоницама да навучемо какву вирушчину, или, далеко било, овај свињски грип! Као да нама свиња није преко главе! И још вели има да се залаже и да лекове добијамо на кућу, ко рачуне за телефон!
Ето, што ти је политика! Ја ћу да пишем тамо коме год треба да се све сестре и лекари а нарочито чистачице упишу у ту политику! А кад би могли и ови трговци што им мрс и јаја продајемо, може бити да би нам и село процветало као сестра Бубица!
Нема коментара:
Постави коментар