готово не размишљајући,
а кад прође време, и седе ти покрију болно раме,
моташ се дуго око теме, филозофски, главне.
Искуство ти снагу ума даје
и када младост за то не хаје,
много тога имаш у малом прсту,
пришао си давно свом суђеном крсту.
Пекла те је савест, и бисера много беше,
имало би штошта од прошлог живота да се стеше,
људи су ту да раде, закључују, исправљају кад погреше,
троше снаге своје, и кесе, кад имају пуне, дреше.
Да ли си мушкарац, или жена,
ти си свакако мождана јединица јединствена,
у свемиру великих размера царство
што зрачи топлином и неусиљеном ведрином.
.
Нема коментара:
Постави коментар