Банатско небо и земљу љубљаше пореклом, пријатељством и књижевношћу. Његови преци живљаху у Црњи, која им им и презиме дарова. Век који хода, Тодор Манојловић, један је од најцењенијих савременика и драгоцен пријатељ песнику “ Ламента над Београдом“, „Лирике Итаке“, „Стражилова“ .. .“Дневник о Чарнојевићу“ прожет је дубоким саосећањем са страдалним војничким родом у апсурдду ратовања, а лирска лепота природе као да теши и љуби читаоце и род. И сам је на бојиштима Галиције искусио безмерно ратно зло.И романи „ Сеобе“ су антиратни крик, и вапај за укорењивањем, несељењем, а са немерљивом љубављу за војнички и цивилни пук и род. Сродност те љубави егзистира и у осталим делима „ Роману о Лондону“, „Код Хиперборејаца“, у драмском опусу („Маска“, „Конак“, „Никола Тесла“), роману „ Кап шпанске крви“, приповеткама, есејима, репортажама...
Ни бројне личне сеобе га нису заобишле... Фотографисао у служби уметности... градио песничке слике од речи надахнут фотографијом. Занимао се за филм, а у Лондону студирао и режију. Живот је по његовим речима, фина сликарска композиција. Обратите пажњу на његове описе природе и видећете покретне слике саздане од неживих мотива из окружења. Фасцинантна је и свеприсутна љубав.
Пријатељска, лирским тоновима зрачи из писама, песама посвећеним великим и доживотним пријатељима. „ Етеризам“, песма посвећена Иви Андрићу и писма откривај у да књижевника Иву већма више воли од оног из живота, подсећајући на неумитност ношења маски и глуме у свакодневици. Дубоко емпатично пише и пева о савременику, необичног имена подобног именима архангела и принца. ( Гаврило Принцип ) “Гладан и крвав је народ мој, а сјајна прошлост је лаж“ упозоравају стихови песме „Спомен Принципу“.
Његова изузетност воли и схвата изузетне враћајући се повремено несавременицима попут Његоша, песника над песницима, заобилазећи епски слој његовог стваралаштва (песма “Његош у Венецији“, есеј „О Његошу“). Љубав љубављу велича, поредећи лепу Брисеиду из Илијаде са нежном лепотом снахе Милоњића бана из „Горског вијенца.“ Лирско велича у делима владике: “Луча микрокозма“ и „Ноћ скупља вијека.“
Суматраистички путопис „Љубав у Тоскани“ открива свеповезаност лепоте и љубави, настао на таласу експресионистичког заноса. По признању аутора, његова вољена животна сапутница је та путописна љубав и његова љубав за сва времена и доживотна. Сав од величине и лирских тонова беше и јесте наш банатски и светски, Милош Црњански.
Нема коментара:
Постави коментар