среда, 11. март 2015.

Радмила В. Стојановић: Књижевност Црњанског је Олимп родољубља и човечности

  Банатско  небо  и  земљу  љубљаше  пореклом,  пријатељством  и  књижевношћу.  Његови   преци живљаху   у Црњи,  која  им  им и презиме  дарова.  Век који хода,  Тодор Манојловић,  један је од најцењенијих  савременика  и  драгоцен  пријатељ  песнику “ Ламента  над  Београдом“, „Лирике Итаке“, „Стражилова“ .. .“Дневник  о  Чарнојевићу“  прожет  је  дубоким  саосећањем  са  страдалним војничким  родом  у  апсурдду  ратовања, а лирска  лепота  природе  као  да теши  и љуби  читаоце и  род.  И  сам  је  на  бојиштима  Галиције  искусио  безмерно  ратно  зло.
  И  романи  „ Сеобе“  су  антиратни  крик,  и вапај  за укорењивањем,  несељењем,  а  са  немерљивом  љубављу   за војнички  и цивилни  пук  и род.  Сродност  те  љубави  егзистира  и у  осталим  делима  „ Роману  о Лондону“,   „Код  Хиперборејаца“,  у  драмском  опусу  („Маска“,  „Конак“,  „Никола Тесла“),   роману „ Кап  шпанске  крви“,  приповеткама,  есејима,  репортажама... 
    Ни  бројне  личне  сеобе  га  нису заобишле... Фотографисао  у  служби  уметности...  градио  песничке  слике  од  речи  надахнут  фотографијом.  Занимао  се  за  филм,  а у Лондону  студирао  и  режију.  Живот  је  по  његовим речима,  фина  сликарска  композиција.  Обратите  пажњу  на  његове  описе  природе  и видећете  покретне  слике  саздане  од  неживих   мотива  из  окружења.   Фасцинантна  је  и свеприсутна   љубав.

 Пријатељска,   лирским  тоновима  зрачи  из писама, песама  посвећеним  великим  и  доживотним  пријатељима. „ Етеризам“,  песма  посвећена  Иви  Андрићу  и  писма откривај у да  књижевника   Иву  већма  више  воли  од  оног  из  живота,  подсећајући  на неумитност  ношења  маски  и  глуме  у  свакодневици.  Дубоко  емпатично  пише  и  пева  о савременику,  необичног  имена   подобног  именима  архангела  и  принца. ( Гаврило Принцип )  “Гладан и крвав  је народ  мој,  а  сјајна  прошлост  је  лаж“  упозоравају  стихови   песме  „Спомен Принципу“.
  Његова  изузетност   воли  и  схвата  изузетне  враћајући  се  повремено  несавременицима  попут   Његоша,  песника  над  песницима,  заобилазећи  епски  слој  његовог  стваралаштва  (песма “Његош  у Венецији“, есеј  „О Његошу“).  Љубав  љубављу   велича,  поредећи  лепу  Брисеиду  из  Илијаде са  нежном  лепотом  снахе  Милоњића  бана  из  „Горског вијенца.“   Лирско  велича  у  делима  владике: “Луча микрокозма“  и  „Ноћ  скупља  вијека.“  
   Суматраистички  путопис  „Љубав  у Тоскани“ открива  свеповезаност  лепоте  и  љубави,  настао  на  таласу  експресионистичког  заноса.  По  признању   аутора,  његова  вољена  животна  сапутница  је  та  путописна  љубав  и његова  љубав  за  сва  времена  и  доживотна.  Сав од  величине  и  лирских  тонова  беше  и  јесте  наш  банатски  и  светски,  Милош  Црњански.
        
 
 



Нема коментара:

Постави коментар