Љиљана Марић: Нећу више сузе да броjим

Кренух стазом облака
За бојама дугиног склада
Воде ме искре његових очију
За надом да је не изгубим

Пољупце му просипам по образу
А ноћ већ бледи
Борим се да снове не запамтим
Желим баш сад из њих да изађем

Време и речи да враћам
Не желим и не могу
Сузе више да бројим

Да ли то у сусрет судбини идем

Хоћу да је све лако као дах ветра
Као плес лептира
Али судбина често зна да се поигра

.

Tweet