среда, 18. фебруар 2015.

Слађана Стајић: Тренутак састављен од снова

Потражи ме

Потражи ме
када те чежња сломи
када нестану твоји трагови
када не будеш даље знао
када схватиш да си сам
да ти требам......
када схватиш да је живот само
тренутак састављен од снова
и да смо нас двоје
рођени једно за друго.
Јер део мога срца  је увек
у твојој близини.....
да те чува......
да ти се нађе....
Потражи ме......

Знаш да те чекам.
Недостајеш
Нећу ти рећи да ми недостајеш
овог тренутка...
.Зато што недостајеш сваке секунде,
зато што си ми недостајао
свих прошлих дана...
Зато што ћеш ми недостајати
свих будућих дана..... и година,
Нећу ти рећи ...ни да те волим сада....
Зато што сам те искрено волела одувек ......
и што ћу те волети заувек........
Ако си ти постао део моје прошлости
која чини  садашњост и будућност
мојега постојања......
знај да те свимсрцем и даље волим.....
иако знамда си ти постао само јуче......,
и да се више никада вратити нећеш.....
Oстаћеш само сена....мој бол...
И моја туга највећа.
                                                                                                                                    
Остани


Остани ноћас да бих
те могла волети и у сну....
Описан си у овој ноћи негде                                                                     
где те моји зарези одвајају од свих
осталих,негде где се моје жедне речи
вешто играју са твојим телом...
Знаш..ти увек знаш да никада
нећу заборавити акт који је
непознати сликар у мом оку насликао
и да нећу моћи обрисати пољупце  које
си на мојој кожи оставио,намерно
или не...није ни важно...
Ти сад ћутиш,уживаш или си тужан
али свратићеш ноћас пред починак
да чујеш мој шапат:Остани немој да идеш
, не ноћас !!!
Остани ту  међу овим реченицама ...
да те залијем њима као медом...
Остани....остани ноћас да бих
те могла волети и у сну....
Све моје ноћи миришу на тебе
 а ти то знаш....
Јутра моја тек су одраз пустих маштања
Јер ТИ и ЈА нисмо тек једно обећање
које се можда никада испунити неће.



Није ми важно


Није ми важно што не
разумеју људи
оно што ја носим у себи.....
Није ми важно што можда
неће доћи сутра...                                                                                      
јер ја ионако за ничију милост
не просим....
Само знај...ако се на поља
мирисна не вратим,
ако и не будем више као пре...
Стих је пожелео срећу
и још увек тебе у мени крије....
А ако се љубав претвори у маглу
и о њој неко једном буде причао
можда ће рећи да је због тебе
срце најлепше стихове исписало....
Заробљена
Поклони ми свога ока сјај
нека буде то сјај сличан
сунчевом сјају....
Знам да сам рекла да не могу
знам да сам рекла да нећу,и лагала сам,
себе,тебе,своје и твоје срце.
Заробљена сам у времену и простору
у том маленом простору твога ока,у
том времену које се не мери  сатима,
данима ,годинама,
 већ дахом са твојих усана и додиром
 твојих руку.......
Тврдоглаво понављам себи
да знам да није тешко одустати
али је теже не надати се ,
тешко је угасити се у дану као што је овај
који на тебе мирише,
у којем те је тако лако волети ...
и зато поклањам ти ружу и љубав..                                            
ружа за један дан,
љубав за цео живот ...ох да
ту је и музика,
поклањам ти музику,нека
и музика буде живот твој.
А ја....гледаћу те из далека...
нека срећан будеш...
са неком ....свачији ...а не мој...
                                                                                                                                                                                                                  
                        

Ко ти је рекао?

Ма ко ти је рекао да живиш у
мојим песмама?
Да се иза сваке тачкице може
пронаћи трунчица чежње за тобом...
Ма чини ти се....то је само игра
доконих прстића са тастатуром....
Ма ко ти је рекао...да ми се понекад
уселе магле недостајања за тобом
испод трепавица ?..па ми замуте поглед...
и очи засузе...ма упало ми нешто у око..
није то због тебе..блентаво моје...
Ма ко ти је рекао да одређене баладе
 ми друкчије протеку крвотоком ?
То ја попут тинејџера ,понекад
 одкинем на Мерлина и Балашевића ....
Таман посла да је због тебе....
Изгледа да су сви текстописци заражени
истим вирусом као ја....
Ко ти је рекао да те волим данас ,
мање него јуче ?
Лоша сам ти ја са тим калкулисањем
Мени просто...НЕДОСТАЈЕШ.
Толико...да те из прошлости
преносим у садашњост...и чувам за
будућност...


                                                                                                     
Теби


Ја нисам продавац снова
немам палицу жеља.
Ја снове дајем теби
јер за њих цене нема
вреде колико и чежња
онога што их снева.
Ја не продајем
сломљена срца
празан је излог где стоје
ја срце  поклањам своје
узми га нек буде у теби
јер сломило би се срце моје
ако за тебе куцало неби.
Ја нисам трговац дахом
немам његов мирис ни боју
али понестаје ми даха                                                                           
када усним сену твоју.
Ја сам просјак
само што срце и снове дели
без тебе они и нису цели...
просјак што љубав проси
док у себи жељу носи
да последњи му уздах
буде у твојој коси...


 



Нема коментара:

Постави коментар