Пуна си лобања ко риба млађи
Ако почнеш ницати из тог семена
Бићеш горка и имену којим те назову
Земљо сакривена у очним дупљама
Тамјану мој под пољем пшенице
Склони се од јаре и припеке
Да се не истопи кандило
Земљо јестивија у гробним наћвама
Мој лебе замотан у мајчину материцу
Када се у лебној фуруни родиш
Немој ми брату очи ископати
ГРУДНА ЈАРУГА
Ево ме, огрнутог вучјим урлицима,
плетаром од људских нарави.
Окаменио сам се као реч.
Бог ме теше уместо дирека
за који ће пашчад везати
Човек је једина труловина
која је корисна
и када је ветар развеје
Немам ништа јутрос да ти кажем
било би дангубно
бавити се тим кулуком
Сви су путеви калдрма од лобања
Других никада није ни било
Они који су их убрљали лејама цвећа
само су очемерали убоје
под брвном грудне јаруге..
Нема коментара:
Постави коментар