четвртак, 12. фебруар 2015.

Слободан Ристовић: За незаборав: Боли ли те живот Миљковићу?


Надживео си себе
Боли ли те живот
Прогризао те ветар
Ко светлица прасак
како је то бити жив
У смрти времена


Ми смо попадали
пре него што смо проходали
па лебдимо на дну јаме
Певам ти да не бих оглувео
Брате Бранко, боле ли те ране


И стрељан и рањен
ја у твоје име
С клинцима стихова
под плућним ноктима
Гребем своје лице
А из твога гроба
На сред мога чела
ничу камилице...


.



Нема коментара:

Постави коментар