Врата твог света тражећи
Рукама облаке сам хватала
И гнездо љубави свијала
Из безнађа наду враћала
Мостове спајања од снова сам градила
Преко њих ме носили ветрови
До нашег гнезда љубави
Отварам прозор времену
Да чујем твоје поруке
Тражи ли и срце твоје
Љубав безвремену и вечну
Уколико икада за мене
Имало засија топлине код тебе
Дунав ће је донети
Бојим се да ме не следи
Хладноћа празне стварности
Нема коментара:
Постави коментар