ПРИЗИВ
Призивам брдо пара.
Мантрам новце и чекове.
Да ли сам ја то без дара?
Ил' усудбљени смо у векове?
Тек сегмент један свога
вечнога живота мерим
свеукупним даром Бога
а журих да га оверим.
Сво време света је моје
од искре до „Океана“.
Добро моје омерено је
Творцем космичког пространа.
Овоземни оквир животни
од Бога што ја задоби
разред јесте препородни
знањем да душу подоби.
Призива мога творба
омеђене моћи провера.
Прочишћења душе борба
Божанска јесте намера.
СВЕТЛОСНА МАЈКА
Из дубоке светлости ме дозиваш.
Умом ми се твој глас освешћује.
Трепераво ми било милујеш.
Светлост твоја ми тмину разређује.
Освешћен јесам близином твојом
а далеко си ми у недодиру.
Успаван магијом живота мојом
којом илузије стварност навиру.
Да ли и сада лекције делиш?
Да ли знањем стварним храниш душе?
Избавити искрицу своју желиш
чији плам казамати таме гуше.
Јесам спреман на светло изаћи.
изронивши из мемле која стеже.
Истински траг вечности пронаћи
кад твоја рука окове развеже.
Како ме оискри на свету овом
откинувши од себе део
тако ме породи у руху новом.
Да с тобом скупа ја будем цео.
Нема коментара:
Постави коментар