Љиљана Корнхер: Жеља

Посматрам…
Стриптиз душе,
овако огољену
хлади је
зубато сунце
касног лета.
Врати ми
пролеће,
врати ми игру
јарких боја.
Благим поветарцем
успавај ме,
у цвету магнолије
опиј јутарњом росом.
Хаљином
од снова
покри ми нагост,
сакриј трагове
своје
са мога лица.

Поведи ме
до облака
где бисерне
капи кише
отварају путеве.
До дуге однеси
свог највернијег
пратиоца,
исплети плетенице
најлепших снова,
покрени време
уназад.
Врати ми пролеће
само на дан,
дугујеш ми то,
судбино моја…
        





















 

Tweet