Налутао се
стазама и богазама
босоногог детињства
врлетима Подгрмечја.
Тумарао световима
лептирова и медведа,
са вилењацима друговао
испод крила змајевих,
душу напајао
нестварном бојом сљезовом
деда Радових очију.
Водио своје и туђе ратове
по беспућу без свитања,
црни га коњи прогањали
још од светске војне.
Не уловише га бојовници.
Досетком из уста народа
магле и тмине одагнавао,
храбриле га делије са Бихаћа,
штитила стража бронзана.
Сурово срце шеталице
на часовнику живота
закуца дамаром вечности.
Остала само бајка о човеку:
„Био једном један Бранко...“
(Из збирке „Пикали смо лопте крпењаче“)
стазама и богазама
босоногог детињства
врлетима Подгрмечја.
Тумарао световима
лептирова и медведа,
са вилењацима друговао
испод крила змајевих,
душу напајао
нестварном бојом сљезовом
деда Радових очију.
Водио своје и туђе ратове
по беспућу без свитања,
црни га коњи прогањали
још од светске војне.
Не уловише га бојовници.
Досетком из уста народа
магле и тмине одагнавао,
храбриле га делије са Бихаћа,
штитила стража бронзана.
Сурово срце шеталице
на часовнику живота
закуца дамаром вечности.
Остала само бајка о човеку:
„Био једном један Бранко...“
(Из збирке „Пикали смо лопте крпењаче“)
Нема коментара:
Постави коментар