Јулка Ерцег: Дуга која људе спаја

МОСТОВИ

Мостови су две  љубави,
обале  што се грле,
набујале реке,
које теку  хрле.

Мостови су путеви
без краја,
руке раширене,
жељне загрљаја.

Мостови  су благодат,
звезда сјајна,
пољубац  реке и неба,
дуга која људе спаја.

Мостови су спона
на крилима ноћи,
Мостовима  можете
до мог срца доћи.



СЛУТЊА

Ноћас су перони одсањали тугу,
возови однесоше део мене.
Да ли ћу пробдети ову ноћ дугу,
са  чезњом на наше успомене.

Јуре возови кроз бесане  ноћи,
суза  засребри  на лицу ми белом.
Хоћеш ли поново у загрљај доћи?
Да те осетим  у срцу  свом врелом.

Перони  су за нас изгубљена  нада,
горка чаша  препуњена тугом.
Повратак  је узалудан сада,
у безнађу   тако тужном дугом.

Tweet