Враћам се опет мом дару оснутака да ткам суштину
Залуд ми грчевито мрсе конце неки невидљиви пауци
Шта им рећи... Пре бих се предао мирисном рузмарину
Када толико кошуља лудости људи носе... Обуци свуци
Час једну час другу па шпартај овим шаром даље
Или у круг се врти... Да ли се неком од свега смути
У глави ако памети има... Притисле шикаре и чкаље
Ледине живота затрњено чаме... И они успут расути
Белутци никоме више нису путоказ до само прича
У коју ни деца на верују занета играчкама новим
Никако да се лишимо потера ни пакости гонича
Ућуткају те надобудни... Коме истину да прословим
Песми коју неће прочитати осиони ни за трен стати
Пред својим огледалом савести... Разбили су га одавно
Данас се ловорике лако беру ко их уме кварно брати
Нема потребе да се тек говорка… Блудничење је јавно
Повика или шапутање свеједно је за глуве поете и уснуле
Очи затворене у магновењу мутном само вијају магле
На сваком кораку ничу као печурке иза плахе кише нуле
Од људског рода испраног ума... Бездушни нагло јагле
У трку грамзивости и отимања... Туђе се лако черупа
Није плаћено трудом и знојем... Багателна му је цена
Испекли мангупи занат са каленица скидања скорупа
Вешто у забаченој мрежи свакојака риба је уловљена
Тканица суштине скончаће на неком плоту заблуде
Док не избледи и сатруне као бачена одела покојника
На обали потока што чаврља дан и ноћ људске расуде
Жалостан крај је приче... Потера сколила изгнаника
Урлају да се преда... Он по цену живота истину брани
Пред смртоносним речима голе груди поносно шири
Шикнула је песма у истом млазу... По расцеталој рани
Ступаће ново време познања да га омиришу лептири
И пронесу до самониклих цветова на свакој ледини живота
Окрченој у новом веку... Са повратком наследника вере
Преписивачима се затро траг... Знај овде траје Божја лепота
Песниче ткачу из оснутка... Преодели се белутци у бисере
© 29.01.2015. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ПРБИТ СЕНИ
Нема коментара:
Постави коментар