мудрост вјекова,
преточену у света
слова Ћирилова?
Ко са тисoвим штапом
Бога редовно обилази
и под небеском капом
све нас учи и пази?
Чији су оно знаци
на путу крстоликом,
у општој овој замци
са сликом боголиком?
Чије то мудре зоре
свићу и на западу
да зле силе не разоре:
љубав, вјеру и наду?
Ћутање рјечито
стараца мудрих
наше је вјечито
питање будних!
Који то манастир
све до сада претраја:
Сваки рат и мир
од искона до бескраја?
Хиландар на Гори
Светој међу Светима,
ћутањем говори
и онима и овима!
Говори о мудрости
молитве љековите
срцоликој свјетлости
из душе тајновите!
Па говори из драме
гомиле усамљене:
Само су мудре осаме
сузе просвијетљене!
Оне сузе што нам крепе
мисли, снагу и вољу,
да нам свеци не стрепе
по небеском овом пољу!
Од Атонске Горе свете
Хималаја и Сиона,
преко цијеле планете
све до памети трона!
А са трона памети
остао нам вјечити завет:
Ко се Богу посвети
праву изабра памет!
И Богу посвећени
ревносно служе роду
изнутра просвијетљени:
За крст часни и слободу!
А слобода, Богом дата,
Божији је наук вјекова:
За туђина и за брата!
- кажу слова Ћирилова!
На путу Светога Саве
бићеш Отац своме оцу
из народне рођен главе
у захвалности Створиоцу!
Отац је слуга сину
и као Бог служи свима!
Цио Род и Отаџбину
у очима небеским има!
Са пирга Светога Саве
мисао шикну у висине
из народне, српске главе,
Свети Оче и народни Сине!
Дижеш свете твоје руке
до престола памети,
до небеске мирне луке,
врли оче, Саво Свети!
Види дјецу поскитану
по овој плачној долини
како твоју траже страну
гдје се мисли и чини!
Све како Бог заповеда
У правцу мирне луке!
Пратња небеског одреда
до Христове води науке!
Ко то одгонета
мудрост вјекова,
преточену у света
слова Ћирилова?
У Мелбурну, на Светог Николу 1989.
у цркви Светог Стефана Дечанског
Нема коментара:
Постави коментар