Какав то чудесни поглед имаш?
Очи ти немирно, плаво море...
Читаво небо у њима сија,
па чујем како са сваке звезде,
као река, тече симфонија.
Какав то имаш поглед заносни,
као песма што је чух једном у сну,
па ме к теби сада мами...
Некад осетим светлост танану..
Некад се нађем сама у тами.
Какав то имаш поглед чудесни,
сетан и храбар дивљи и леден
и какву поруку песмом ми шаљеш?
Не, ипак, не смем да ти се предам!
Какав то страствени поглед имаш?
Престани очима да ме скидаш...
Борим се с тобом, а осецам да ми прија
и попуштам ти,
јер музика си моја
и хармонија…
.
Нема коментара:
Постави коментар