Слађана Срдић: Блажено јутро

На прекрасном мосту, сатканом од снова наше су се душе среле и препознале својим духовним очима, јер су одувек тражиле једна другу...

(мом супругу Владимиру)

Судбина се моја ноћас
Окупала у златном мору,
Ноћ је стрпљиво чекала
Да пољуби уснулу зору.

Брезе су тихо шапутале
О човеку живота мог,
А сенке радознало пришле
Да виде кога ми то шаље Бог.

Васиона је објавила небеском своду
Да ја сам пред Богом већ заручена,
Анђели небески засвираће харфе
Кад он и ја прођемо кроз времена.

И свануло је блажено јутро
У огледалу свемира блистала је срећа,
Створена из наше надземаљске љубави
Да надживи сва будућа столећа…
.

Tweet