Ивана Прлина Никодијевић: Покажи ми пут

Издавач: Књижевни клуб
„Мирослав Мика Антић“, 2013
са благословом Владике Сремског
ГГ Василија Вадића

У ХРАМУ

Одшкринух врата, полако уђох,
у велелепни Храм.
Дођох Ти Мајко и Теби Христе –
да вам себе дам.

Желим да следим кораке ваше,
Христе и Богомајко!
Упалих свеће,
икони вашој
прилазим полако.

„Испуни мене присуством Твојим,
славна Богородице!
Што дуже Те гледам,
више се сија
Твоје прелепо Лице.

И Ти ме, Христе, прими у Свој
нежни загрљај,
очисти ране са душе моје,
врати јој стари сјај!“

Док год живота буде у мени
и срце куца моје,
душа ће моја да памти
Пресвета,
речи Твоје:

„Док те не изда животна снага,
Богу се благом моли,
увек у вери, љубави, нади –
Господ те, дете, воли!“

Твоје ми речи утеху даше,
радост ми пружише сву:
„Кад год ти је тешко, ти дођи Мени,
Ја сам за тебе ту!“

И Ти ме Христе речима Својим
дивно утеши:
„Кад год згрешиш, опроштај моли,
Ја ћу опростити!“

Душа је моја сад пуна мира,
дубоке радости.
Познах у вама ја живот вечни,
рајске сладости.

Целивам Тебе Христе Спасе
са пуно нежности.
Са Тобом су срце и душа моја
све до вечности.

И Теби хвала, Пресвета Мајко,
пуна си дивног лека!
Слава Ти Дјево, што Спаса нам роди!
Слава Ти довека!


 
ТИ СИ ТУ – А ГДЕ САМ ЈА

Кад тонем
у понор
страсти
страшне –
Ти си ту,
да ме
подигнеш!

Кад падам
гресима
у вирове
таме –
Ти си ту,
да ме
избавиш!

Када
у болести
тешкој лежим –
Ти си ту,
да ме
исцелиш!

Када ме
зовеш
Знацима Својим
да приђем Теби –
где сам
тада ЈА?


 
МАЈКО,, СЛАВА ТИ

На сред Храма
срца мога
обитаваш Ти –
Дјево Чиста,
Мајко Христа,
вечно слава Ти.

А у Храму
душа моја
стоји скрушена,
са сузама покајања
и молитвом
чишћена.

У Олтару
Храма мога
стоје свеће три,
тамјан гори,
мирис шири.

Мајко, слава Ти!


 
ДУХОВНА ТАМА

Ја кудих Тебе
Господе Благи,
на Тебе се жалих
Творитељу драги,
роптах на живот
што си ми дао
и питах се,
како Ти мене није жао.

Дуго је требало
да Те упознам
и грехе своје
сама да спознам,
дуго је требало
да Те заволим,
за грехе своје
опрост да замолим.

Душа је била
робиња сама,
заробила је
духовна тама,
из које нисам
излаза нашла,
све док Те Боже
нисам пронашла.

Сада ми душа
не ропће више,
из ока лију
покајне кише,
срце Те моје
кроз песму слави,
Господе силни,
Господе славни.


 
НЕБО НАД СВЕТИЊОМ

Над Светињом
небо сјајно,
проткано
златним
нитима
и меким облацима
што створише Руке
Свемилосног Творца,
дозива нас.

На Светињу силазе
Свете
Силе
Небеске,
кандила и тамјан горе,
молитве се узносе,
доносећи спас.


 
НЕВЕСТА ХРИСТОВА

Лепшег Женика нема на свету
од Христа Спаса у Рајском цвету!

Душа се моја обручила с Њим,
волим Га, желим Га, ја срцем свим.

Дођох у дивни древни манастир,
души да нађем утеху и мир.

Била су тешка сва искушења,
кроз њих је душа нашла спасења.

Сузама својим сам је умила
и срце устрептало вером пунила.

Молитве сузне до Христа стигле
и мене грешну из пакла дигле.

Женик ме зове да к Њему дођем;
све што је земно – све брзо прође,

Небеско вечно оста да траје,
да светли жарко у Сунцу славе.

Радосно хитам Женику своме.
Помени ме, Христе, у Царству Своме!

Лепшег Женика нема на свету
од Христа Спаса у Рајском цвету!
 
 

 

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

Ивана Прлина Никодијевић је рођена 1978. у Јагодини. Живи и ствара у Швајцарској. Члан је Удружења српских писаца Швајцарске и почасни члан књижевног клуба „Мирослав Мика Антић“ из Инђије.

      Пише духовне и љубавне песме. Заступљена је са својим песмама у неколико зборника и антологија, како љубавних тако и духовних.

      Такође је заступљена и у часописима са духовном тематиком. Објавила је коауторску књигу љубавне поезије,
под називом „НА ЗВЕЗДАНОМ ЈАСТУКУ“, са песницима Златомиром Боровницом и Савом Гајић Ивић као и самосталну књигу духовне поезије под називом „ПОКАЖИ МИ ПУТ“.

Tweet