Шта је прљавог посуђа у судопери; усисивач нисам празнио од прошле године, па сад не могу да усисавам; корпа за отпатке се напунила, нико да је однесе до контејнера и испразни; машина за веш је сасвим отказала, па сад газим по прљавом вешу; фрижидеру је цркао мотор, храним се пицом и буреком, већ су ми се огадили; на прозорима су флеке и маснице, као да ручам на њима; парче стакла на прозору је пукло, па сам залепио картон да не вуче промаја; ролетне су се заглавиле на пола пута, па неће ни горе ни доле; на зидовима се мешају жута, наранџаста и црна боја, а смео бих да се закунем да сам их офарбао белим кречом; паркетне плочице искачу, као да ме намерно саплићу; славина ми капље по целу ноћ, због ње сам неиспаван; туш ми се откинуо, па се сад поливам лончетом кад се купам; на столу шустикла са мрљама од вина, а ја не знам да хеклам; нога од кревета је пукла, па сам подметнуо дашчице; неколико сијалица ми је прегорело, па сад са батеријском лампом ноћу идем у клозет; висећи лустер је отпао, везао сам га конопцем да ме свако ко дође не пита „а где ти је лустер“; неколико полица са ветрина је отпало, па сад најважније и омиљене књиге држим под креветом; мољци ми пробушили једина два џемпера која имам, јер се нафталин убајатио; ципеле ме жуљају, па у чизмама идем на посао; квака на спољним вратима се расклимала, свако дете може да ми провали у стан; фиксни телефон не плаћам већ месецима, одсекли су ми га; за оба мобилна телефона сам изгубио пуњач, сад сам ваљда једини у граду који користи телефонску говорницу; црк’о ми телевизор, а други се намагнетисао, па приказује све у љубичастим нијансама; ручни сат, који сам добио за двадесетпетогодишњицу рада, се напунио прашине, ради успорено, па сад нема ко да га однесе код сајџије да га очисти; збуњују ме оволики мрави и буба-швабе, шта једу кад се и ја све чешће храним по ресторанима...
Спремио сам новац за месец дана зимовања у Аустрији и месец дана летовања у Грчкој, да се мало одморим; али комшије, што ми позајмуљују кофере за пут, нису ту.
Мада не знам шта бих ставио у те кофере, али да не помисле људи да сам неки просјак.
Све се уротило против мене.
Спремио сам новац за месец дана зимовања у Аустрији и месец дана летовања у Грчкој, да се мало одморим; али комшије, што ми позајмуљују кофере за пут, нису ту.
Мада не знам шта бих ставио у те кофере, али да не помисле људи да сам неки просјак.
Све се уротило против мене.
Нема коментара:
Постави коментар