нежне, снежне, беле,
сад личи на вилу.
Раширио небом своја снажна крила
да би ова прича
као бајка била.
Кад полети белац
и прича потече,
позваће северац
у прохладно вече,
заиграће игру
с пахуљама нежним,
затоптаће ногом
по пољима снежним.
Дунуће и дахом
насликати цвет,
ледене латице
да задиви свет.Везе белац-вила
дуге зимске ноћи.
Само га позови
и теби ће доћи!
Али ако спустиш
пахуљу на длан,
отопићеш бајку,
покварити сан.
Пусти белца нека
обиђе свој круг!
Не пали му ватре
и бићеш му друг!
Нема коментара:
Постави коментар