 |
| Др Вјера Рашковић Зец на међународнм сајму књига у Бечу |
На управо завршеном међународном сајму књига у Бечу срели смо др Вјеру Рашковић Зец на штанду аустријске издавачке куће Новум која јој је објавила књигу на немачком језику „Weder hier noch dort“ (Hin –und Herfahrt auf der Linie Wien –Negotin) коју је са српског на немачки превео Горан Милетић.
Претходно је у проширеној верзији ова књига објављена у издању Матице исељеника Србије 2010. године под насловом „Тамо амо по беломе свету“, а у оба издања уврштена је, као мото, „Гастарбајтерска химна“ аутора Љубише Симића из Франкфурта на Мајни.
У овој књизи Вјера Рашковић Зец зналачки је обрадила живот разних слојева наших радника на привременом раду у иностранству са свим опречностима које такозвано гастарбајтерство има у себи, а у овом делу бацила је акценат на гастарбајтерски миље из источне Србије, критикујући при том, с пуним правом, малограђанску мегаломанију која се наилустративније препознаје у грађењу велелепних двораца који данас зврје празни и маузолеја уместо скромних гробница.
Описујући животне згоде и незгоде ауторка је задржала аутентичну колоквијалност протагониста, што овом делу даје печат особености и својеврсне сугестивности.
Претходно је у проширеној верзији ова књига објављена у издању Матице исељеника Србије 2010. године под насловом „Тамо амо по беломе свету“, а у оба издања уврштена је, као мото, „Гастарбајтерска химна“ аутора Љубише Симића из Франкфурта на Мајни.
У овој књизи Вјера Рашковић Зец зналачки је обрадила живот разних слојева наших радника на привременом раду у иностранству са свим опречностима које такозвано гастарбајтерство има у себи, а у овом делу бацила је акценат на гастарбајтерски миље из источне Србије, критикујући при том, с пуним правом, малограђанску мегаломанију која се наилустративније препознаје у грађењу велелепних двораца који данас зврје празни и маузолеја уместо скромних гробница.
Описујући животне згоде и незгоде ауторка је задржала аутентичну колоквијалност протагониста, што овом делу даје печат особености и својеврсне сугестивности.
Како је у рецензији за српско издање, што се комотно односи и на ово издање на немачком језику, између осталог, истакао проф. др Душан Иванић ово је „Дјело богате документарности, потекле из непосредног животног искуства...“, а ова књига, нагласио је рецензент Иванић је „склоп или скуп гласова и облика приповиједања, малих расправа, језичких глоса,, цитата туђих ријечи, писама, дневника, извјештаја, етно-скица, у свим дијалектима и језицима балканско-средњоевропксог простора.“ Све ово је евидентно и у издању на немачком језику, што страном читаоцу на немачком говорном подручју приближава обичног човека са којим домицилно становништво живи и ради деценијама, па да би та обостраност била потпуна ауторка се потрудила да на крају овог издања на немачком језику објави спецификацију германизама и мање познатих речи.
Др Вјера Рашковић Зец, рођена је у Книну 1935. године од оца др-а Душана Рашковића, адвоката, и мајке Лукијане, рођене Лукавац, а иначе њен рођени брат је светски признати aуторитет др Јован Рашковић (1929. - 1992.), психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Хрватској.
Вјера Рашковић Зец је основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила у Загребу и докторирала је 1979. године у Новом Саду. Радила је као средњошколски професор, затим као просветни саветник, предавач на Универзитету у Пекингу и лектор на Корнел универзитету у САД, а од 1987. године живи и ради у Бечу, најпре радећи у допунским и интегративним школама, затим у бившој средњој школи коју је за нашу децу основала ондашња матична држава, а сада је у пензији, живи и ствара у Бечу.
Ауторка је преко 200 стручних радова, највише из методике наставе језика и књижевности. Још 1951. године две њене драме игране су широм ондашње матичне државе. Једна од њих је „Прољећа недопјевана“ (о нацистичком погубљењу ђака у Крагујевцу 1941. године), после које је проглашена почасним грађанином Крагујевца. У Загребу је објавила 1983. године збирку приповедака „Тврда средина круха“, а четири године касније, дакле 1987. године објавила је збирку приповедака „Латице једног цвијета“.
О историјској несрећи Срба из Републике Српске Крајине објавила је збирку песама „Сјене изгубљене“ у Београду 1999. године.
Први роман „Дуго путовање до срца“ објављен је 1968. године, затим следе романи: „Уморна птица“ Загреб 1989., „Мрак“, Загреб 1990., „И оде Балкан у Јевропу“, Београд 2001. и „Балканскси синдром“, Београд 2007. године, као и роман "Тамо амо по беломе свету", Беогрда 2010. и сада на немачком „Weder hier noch dort“.
Др Вјера Рашковић Зец, рођена је у Книну 1935. године од оца др-а Душана Рашковића, адвоката, и мајке Лукијане, рођене Лукавац, а иначе њен рођени брат је светски признати aуторитет др Јован Рашковић (1929. - 1992.), психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Хрватској.
Вјера Рашковић Зец је основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила у Загребу и докторирала је 1979. године у Новом Саду. Радила је као средњошколски професор, затим као просветни саветник, предавач на Универзитету у Пекингу и лектор на Корнел универзитету у САД, а од 1987. године живи и ради у Бечу, најпре радећи у допунским и интегративним школама, затим у бившој средњој школи коју је за нашу децу основала ондашња матична држава, а сада је у пензији, живи и ствара у Бечу.
Ауторка је преко 200 стручних радова, највише из методике наставе језика и књижевности. Још 1951. године две њене драме игране су широм ондашње матичне државе. Једна од њих је „Прољећа недопјевана“ (о нацистичком погубљењу ђака у Крагујевцу 1941. године), после које је проглашена почасним грађанином Крагујевца. У Загребу је објавила 1983. године збирку приповедака „Тврда средина круха“, а четири године касније, дакле 1987. године објавила је збирку приповедака „Латице једног цвијета“.
О историјској несрећи Срба из Републике Српске Крајине објавила је збирку песама „Сјене изгубљене“ у Београду 1999. године.
Први роман „Дуго путовање до срца“ објављен је 1968. године, затим следе романи: „Уморна птица“ Загреб 1989., „Мрак“, Загреб 1990., „И оде Балкан у Јевропу“, Београд 2001. и „Балканскси синдром“, Београд 2007. године, као и роман "Тамо амо по беломе свету", Беогрда 2010. и сада на немачком „Weder hier noch dort“.
П. М.
Нема коментара:
Постави коментар