Високо подигнут знамен ка судном зову
Не заборави пратиљу у засенку је туга
И оно мало истине поникле у корову
Тресе се уздарје окомито под следом ствари
На уском путу порођајне муке леде дане
Пустите сломљено срце у песми да искрвари
Како ће нешто кренути ако прво не стане
Визура слути поскочицу утајену још јуче
На сверном рубу ништаваила пре дуге
Нису пристигле заспале музе да ме заруче
Деверски пешкир извезли свици и пруге
Јесењих хорди по расејаном путу заборава
Твоје кривотворене риме не читам пузавицо
Гњило је у вајат угнеждено да ноћ прецртава
И ти остала без гласа слутње црна кукавицо
Бремене фурије уз брег досаде претачу муку
На изворишту ином чекам нову књигу слободе
Измаглица поникла из Топлице Црну чуку
Скрила у успомене ђачке у напојницу згоде
Камењар с гујама по древном пакту сањари
Отрове љуте за душу горштака у јасле палу
Некако ми се чини она ордија и коритари
Још се вуку нашим селом с ваганима у калу
Пољем подсвести тандркају блатњаве каруце
И гумно стециште васцелог света опет бива
Прозебли чобанчићи у дроњцима играју зуце
Од реда јако вешти у игри клиса лука и тетива
Жагор жагору надодаје вику ал сан је миран
Невин ко покров месечине за наше комишање
За нови дечији кружок по бистрини ума биран
Опет сам онај правични вођа приспео у радзање
© 03.11.2014. Славими® Ј. Зеленкапић
књига: ЛИГЕСТУЛА МЕЛОДА
Нема коментара:
Постави коментар