Миладин Берић: ПОРУКА

(Морнарима Курска)

...остала је само порука у џепу да суди о немоћи оних који све могу...

у орбити црвених корала гдје свјетлост повремено има боју црног угља и гдје јата дрхтуља на каменом стаклу остављају свој водени жиг
заспале су душе славенских морнара
сном риба на ужареном пијеску...

горе
гдје око не може да добаци 
на некој звијезди што са задршком баца свој пламен у ноћ
двије су катапултиране земљане осе у игри љубави губиле множину стварајући ходник живота за небеског капетана
милионима километара близу. . .


доље
гдје око не смије да добаци
отварао се шампањац
пила се водка
гутао кавијар
и играо казачок
у име забрањене љубави
у име сибирско - тексашког сна
у име лажног помирења
у име још једне побједе у изгубљеном свемиру милионима километара близу. . .

још мало доље ниже дубље у језгру
ко зна већ коју ноћ спавали су морнари
рачунајући колико времена треба двадесет првом вијеку
да се спусти на стотињак метара дубине
... стотину метара далеко. . .

једна црта за један дан. . . двије црте за једну ноћ. . . и три неупаљене свијеће на жртвенику. . .

...остала је само порука у џепу да суди о немоћи оних који све могу...

ноћу кад бич вјетра залута у Баренцово море јата флуоросцентних риба освјетљавају пут широким руским душама што излазе на површину да слушају скоро нечујан плач далеких балалајки. . .

ноћу кад се из магле појаве једрењаци  са једрима од ружа
џиновске капи небеских суза направе степениште између два понора...

ноћу им у сан долази капетан Немо што као “Уклети холанђанин” лута са својим  “Наутилусом” двадесет хиљада миља под морем...

ноћу из руских степа галопирају бијеле тројке
носећи чудотворне иконе на санкама од мјесечине. . .

ноћу . . .

једна црта за један дан. . . двије црте за једну ноћ. . . и три неупаљене свијеће на жртвенику. . .

ловци на бисере што на дах роне за часу најјефтинијег алкохола
у очима шкољке пронађу сузу због које би вриједило сићи стотињак метара до дна чак и ако не сија чаробним сјајем. . .

сићи због поруке на којој никад неће бити забиљежен тачан број дана. . . јер кад нестане мастила пише се крвљу
која лако не испарава испод тепиха од сланог иња...

ноћу. . .

сви бивши градови под пијеском
градови под водом
једном  са порукама испливају на површину без обзира на величину саркофага и маховину алги
што припадају неком другом паралелном времену. . .

са једном цртом за један дан и са двије црте за једну ноћ. . .

...и са морем упаљених свијећа на воденом жртвенику...

 

Tweet