Ево ме, Свети оче Романе,
у углу капеле Твоје старе.
Молим Ти се, саклони ме
од ужасне помаме
овога несрећног света.
О,мили оче Романе,
Исцели давне ми ране,
гнојне, непребољене,
нанете речима, а тешке,
као од бајонета.
О Свече силни, рођени,
замени пређу ових нерава
оклопом тешким, гвозденим,
и не дај да реч која рањава
данима мучи, смета.
О Свече страшни, Романе,
нек' уместо струна ове душе,
буду конопци јаки, неподериви.
Нека не могу да је поруше,
ни сви оркани овога света.
Свемогући Свече, и ово молим,
у онај ме древни звоник затвори,
баш ту, где су лечени ђавоимани,
и нек ударају звона дуго,
сву ноћ, до саме зоре,
нек ходам као суманута,
док не угасну сви немири,
и старе ватре не сагоре,
док свака неман не одлута...
На крају, Свече, заборав дај!
Не желим да се сећам више ничега...
Нек' ово срце свилено,
постане јако, стамено,
на очи нек' дође спокој, сан,
а туга оде са мога пута.
Свети Нестор
Кад с места где пруга сече пут
Кренеш уз брдо, па кроз честар,
Ођедном пред собом угледаш луг
У ком се подвизавао Свети Нестор.
Пред очима предео као из бајке,
У сећању весела дечија граја
Из времена учитељевања моје мајке
У питомим селима овога краја.
У шуми, на пропланку, црквица стара,
Изнад њених врата умилан, свети лик.
Крај конака цвеће поглед одмара,
Преко пута нахерен стари звоник.
Десно од цркве блага низбрдица,
Поред остатака неке зидине древне,
А на дну стена, црвена к'о сукрвица,
Из које избија извор воде лед'не.
Крај воде свеће, по која парица,
или о грану везана марамица,
подсећа да народ помоћ чека
од свог тајанственог Чудотворца.
О, чудесни Свече Несторе,
Брате по вери Светог Романа,
зашто је време навукло засторе,
па се о Теби тако мало зна?
Где је Твој гроб, где су ти кости?
Где почивајуТвоје свете мошти?
У поду цркве? У темељима?
У сенци звоника
Са другим незнаним мученицима?
Да ли си био само овчар Светог Романа
Ил' свети ратник за Христа Цара?
На старој фресци јасно се види лик
који је прави Христов војник!
Ујутру, кад од Мораве магла крене
Кроз ове пределе зелене, сетне,
Многи сељаци кажу, о дал' им се чини?
На овом их месту један младић сретне,
С' бројаницом у руци, хода у тишини,
замишљен, озбиљан, као да бежи,
уз брдо жури кад му се ко приближи.
О дал’ си то Ти, стидљви Свече?!
Да ли још увек овим стазама идеш?
Зашто у неко мирно летње вече
Слуцајном пролазнику не приђеш
И испричаш какав је народ овога краја био
Некада давно, када си тек дошао...
Да ли је сељак увек исте бриге имао?
Да ли се једнако молио, падао, устајао?
Да ли смо постали гори од наших предака
јер њих није могла да обори невоља свака?
Или се то разводнила жилава моравска сорта,
која је мученички радила, градила,
ратовала, гинула, своја огњишта хранила
и увек херојски од сваке напасти одбранила?
Данас, ево видиш, код Тебе су неки гости
Које живот меље и тешке невоље газе,
Па су се окренули вери, да им Бог опрости,
да их опет вратиш на исправне стазе.
Одувек сам се питала ко ти је милији?
Усамљени, бездетни, болни, ђавоимани?
Ил’ смоТи сви исти? За све се тихо молиш
И све нас грешне пођеднако волиш...
Твог брата Романа као да сам одувек познавала,
Он васпита строго и лечи чврстом руком,
А Ти, изгледа, шапућеш, молиш без наваљивања,
И милујеш меко,нежно, као памуком,
Па зато и данас, после толико векова,
долазимо Теби, да нам, уместо лекова,
И измисљотина модерног света,
Вратиш мир, радост, лепоту живљења
И веру благог, умиљатог детета.
Свети Роман и Свети Нестор, монаси, Синаити, по предању браћа, подвизавали су се у селима мога завичаја. У селу Витковцу постоји црква Светог Нестора, а у Прасковчу постоји манастир Светог Романа са активним монашким братством, чији је игуман отац Дамаскин. Овај манастир је познат по томе што у њему спас налазе тешки нервни болесници. .По географском положају манастири спадају у групу мојсињских цркава и црквишта, које су у великом броју разасуте у рушевинама по оближњој Мојсињској гори. Верује се да су стари преко 1000 година.
Др Жаклина Манчић, доктор електротехничких наука, ради у Нишу. Живи у Житковцу, поред Алексинца, Србија. У последње време пише претежно духовну поезију и кратке приче. Добитник И награде за кратку причу на конкурсу “Моравске тајне” Књижевног клуба из Ћуприје, награде “Марама Злате Живадиновић” за поезију, ИИ награде за поезију на конкурсу Књижевног клуба из Трстеника, заступљена у зборнику Кипријанов кладенац Књизевног клуба из Бајине Басте, на порталу "Авлија" Рожаје.
Нема коментара:
Постави коментар