Уснуле очи траже
Поглед твој
Траже светлост у тами
Чежњом
И снагом наде
Отимам те из снова
Јер само ту постојиш
Сада ме и ту болиш
Дуго те чекам да се појавиш
Нема ни ветра љубави
Да нас милује
До плавог бескраја понесе
Нема росе да нас за јутро умије
Усахли су извори жеља
А киша лије да спере сузе
На лицу да се не виде
Свако јутро ми свиће
Тише од ћутње
Стално те тражим у нигдине
Био си ми трен у сновима
А сада
Само као бол постојиш
Нема коментара:
Постави коментар