недеља, 12. октобар 2014.

Деана Саиловић: НЕ ДАЈ СЕ ДЕЛФИНА!

Нестало је цело Панонско море
а ја и даље сањам мокре снове
у којима се повлачи море глупости у којима
пливамо све више грцајући.
Ако плитко размишљаш одаш се капљици,
навучеш се на свакодневно
дозирано сркање глупости
к’о наркоман на фаталну дозу.
Одолевам тако што се морим жеђу
јер су сву памет овог света
одавно, превентивно попили у моје здравље.
Понекад мислим да је најбоље потонути
 јер другачије не можеш испливати.
Ухватим ваздух на мах,
дотакнем дно али ни то није тако једноставно.
Јак притисак у мору глупости,
ме свом силином  избаци на површину.
При том мрвицом разума која ми је остала размишљам
да под тим притиском не излетим превише
да ме не би скратили за главу.
Руку дављеницима одавно не пружам
јер ко се у глупости дави некако увек паметно преживи.
Једина нада је онај горе.

Молим се да што пре измисли
неко светско чудо и извуче чеп.
Кад се вода коначно повуче
искристалисаће се неки нови муљ.
Не сумњам да ће се и тад
у тој наизглед безилазној ситуацији
наћи неко паметан
који ће тачно знати кога
тада од блата да правимо.

 
 
***
Они који имају оцену “може да прође”
слободно могу да ме заобиђу.
 
***
Не лајем.
Док ме не уједу.
 
***
Од како сам остала без своје боље половине
сликам се само из профила.
 
***
Испросио је њену руку.
Заузврат добио сиротињску забаву.
 
***
Кад неко крене да ми да бесплатан савет
одмах га питам колико кошта његово ћутање.
 
***
Откако сам мужу дала двојку
пролазим са одличним успехом.
 
***
Девојку коју финансира мушкарац називају спонзорушом.
Жену у браку домаћицом.
 
***
Није схватила да су његове приче бајке за малу децу,
све док није остала у другом стању са њим.
 
***
Од себе сам направила империју.
Сад размишљам коме првом да узвратим ударац.
 
***
За мој данашњи изглед побринуле су се године.
 



Нема коментара:

Постави коментар