 |
| Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) |
Ето пјесник пјесме збори.
Српска пјесма да се ори.
Цар царева од пјесника.
Три пјесника српска дика.
Петар Други са Цетиња.
Јован Дучић из Требиња.
И Требјешки Радоване.
У пјесничке славне дане.
Оштро перо закључује.
И истином све радује.
Кроз весеља и кукања.
Да покажу српска стања.
Три су цара од пјесника.
Политичких невјерника.
Што истине пером зборе.
Траже српске договоре.
Неће стране политике.
Хоће пјесме праве слике.
Све што виде тако кажу.
Да народу свом не лажу.
Увијек бјеху на удару.
Отаџбину бране стару.
Бране српске све државе.
Тако своје претке славе.
Неки доста прогањани.
Неки бјеху затварани.
Перо вјечно оштро оста.
Да потомак слави доста.
Сад пјесничка ова бића.
Слободом су од покрића.
Сва та вјечност поезије.
Три пјесничка цара крије.
Ненадмашност у поезији.
Патриотизми најмилији.
Увијек у правди стоје.
Неће лажне ни хероје.
Поезијом су узвишени.
Православци провјерени.
Српској вјери од савјести.
Такви људи нијесу чести.
Поносни су увијек били.
Пјесмом род су окитили.
Отаџбину пјесмом ките.
И поносом Србе штите.
Увијек српске узданице.
Своме роду штите лице.
Још заставе српске држе.
Да су драгом Богу ближе.
Нијесу дјелић од заблуда.
И троструких херој чуда.
Нијесу страсти у идеали.
Нит` су лажност оплакали.
Оштро перо мудра глава.
Кроз истину српска слава.
Србин да се тог не стиди.
И потомство сад то види.
ОЧАЈАЊЕ
Српско дошло очајање.
То Европски срами дају.
Све је црње српско стање.
Док Европске злобе трају.
Очајничка српска тама.
Оставиће траг на души.
Европа је пуна срама.
Стара кула што се руши.
Треба вратит и заслуге.
Што Четнтници оставише.
Све истине тражит друге.
Српске војске што бранише.
Нема приче ни помена.
Што но српска војска брани.
Оста празна успомена.
Пропали су српски дани.
И док тече хладна Зета.
Требишњице окно врије.
Да се тамо Србин шета.
Сјетан срамне погибије.
Ријека Тара докле тече.
И Сутјеска док пјенуша.
За Србе је увијек вече.
Србе вјечно боли душа.
И Неретва докле хучи.
Кроз долину равну тече.
Српски народ да се мучи.
Пребиловци зебњом јече.
Кренули су да се боре.
Ђавоље се коло деси.
Сад исправка нема зоре.
Чакају нас земљотреси.
О да ли ће неко знати.
Колико нас Срба неста.
Каква ли нас судба прати.
Трагедија српска честа.
Двије стране сада једна.
Кроз подјеле старе знане.
Руководства су вриједна.
Све подјеле су заоране.
Чека Сrбин Бога моли.
Надања је сада доста.
Дал` ће душа да преболи.
Што Неретва без срба оста.
Колико ли ране боле.
Очајни се Србин спрема.
Грдне ране док преболе.
И да српских рана нема.
ЕВРОПЕЈЦИ
И Евопска креће мода.
Кроз нацију нова згода.
Да се српска маса руши.
Православље да се гуши.
Дал` се српско коло ори.
Дал` се српски тамо збор.
Да л` Србину мрче тама.
Или спрема више срама.
Шта су Срби у равници.
Можда хоће Потурици.
Или странца да се слуша.
Да вјечито пати душа.
Шта се ради шта се збива
Да ли се то робство снива.
Дал` ће Србин да се склања
Ил` ће тражит тежих стања.
Српска страна задријема.
Разговоре брату спрема.
Дал` се траже улизице.
Можда нове Потурице
Доста нам је више бруке.
Обадвије нам вежу руке.
Дал` равница Војводина.
Гоји себи српског сина.
Дал` равница има клика.
Српског рода отпадника.
Можда траже српске свите.
Каже „Лала“ та маните.
Да ли крећу мучке силе.
Што су некад прије биле.
Можда траже све Мађаре
И Католичке све су шаре.
Ко ли српску владу води.
Чека да се Србин роди.
Или траже стране жбире.
Или владу кроз вампире.
Траже Фрање или Јоже.
Ил` Масоне не дај Боже.
Ил`да цркву преобразе.
Црногорство Србе лаже.
Кроз равницу секта нова.
Без Божијег благослова.
Одавно се оркестрира.
Српска црква нема мира.
Па и Влахе мучки горе.
У Румуне да претворе.
Да умање српска бића.
Нове вјере без покрића.
Докле више та Европа.
Живе Србе да покопа.
Живе земљом да ороче.
Да Европске очи скоче.
Да ли Србин има снаге.
Да Европске збаци љаге.
Блате Србе кроз педере.
Да изгубе Српске вјере.
Још се спрема већа тама.
Даје запада већег срама
Све пониште и унизе
Да затражи Србин визе.
Иста стања и стремљења.
Неће српских покољења.
Неће више српских бића.
Ни јуначких Срба птића.
ИДИОТИ
Интереси добра ђака.
На граници од чудака.
И нормалне политике.
До чудака неке слике.
Политичко то је звање.
Независно издвајање.
Политики све срамоте.
За независне идиоте.
Факултетом у срамоте.
Кроз назадне идиоте.
Независни све идиоти.
Па и судство у срамоти.
Идиоти свуд растрти.
Да у томе нису шкрти.
Неће Бога вјеровање.
Ни Божије прво стање.
Можда хоће моћи силе.
Од западне добре виле.
Или врану на два коца.
Ил` нацију Црногорца.
Зато људи нијесу криви.
То су дари у доброј вили.
Све кроз свјетске идиоте.
Српске дају све срамоте.
Зашто сада томе теже.
Да сотона обруч стеже.
Идиоти сви полтрони.
Тита траже да зазвони.
Па да крену улизице.
И западне злобе птице.
То се чека или тражи.
Идиоте народ снажи.
И октобар пети дође.
Мијењају српске вође.
То им право огледало.
Срба живља има мало.
Идиоти су перјанице.
Кроз најгоре улизице.
Хоће сметње неће буне
Па све тиме Србе куне.
Гледај живот оглчедало.
За сотону шта је сталио.
Политички Србе смање.
Другом даје боље стање.
Неопредељен доста био.
Кроз нацију.се проширио.
Сад нације кроз Бошњака.
Проклета је српска длака.
И Буњевци српског стада.
За Хрватску су сада нада.
И све Влахе, све Словаке.
За Румунску цркву ставке.
Све те воље за идиоте.
Смање српске патриоте.
Па да Србин у незнању.
Идиотском иде стању.
Сви идиоти дал` ће стати.
Хоће ли се Србин звати
Па да прима старо стање.
Старог претка вјеровање.
Да се чују стварне тезе.
И све крвне старе везе.
Да се Србин Богу моли.
Васељенској хоће школи.
КЛОНУЛОСТ
Клонулости Србе воде
Нема воље од слободе.
Према роду отаџбине.
Своје хоће краљевине.
Учмалости све проткане.
Раширили на све стране.
Чамотиња и душа пати.
Да се родној груди врати
Клонулости Србе гања.
Чија год да дођу стања
Клонулост и мрзовоља,
Ни зачмалост није боља
Комуниста злобе тешке.
Србин и не види грешке.
Клонулост му доста јача.
Страхоте од подрепача.
Комунисти и фашисти.
Народу су и сада исти.
Они траже тамне зборе.
Свих масона разговоре.
Клонулости српске грије.
Све због своје лакрдије.
И симптоми клонулости.
Да се Богом све опрости.
Погром иде Хашког суда.
Да су Срби свјетска луда.
Србима се тако спријечи.
Клонулости да не лијечи.
Продуживат све агоније
Клонулост се српска вије.
Клонулости свијет дичи.
Свјетској луди и приличи.
УСА луда још све држи.
Да поштени народ спржи.
Све душе код Срба стале.
Клонулости кроз идеале
Клонулости Србе држе.
Крсташи их лакше прже.
Сарадње су увијек исте.
Од фашисте и комунисте.
Очајање на смрт лењост.
И пророка иде спремност.
Послератне све обнове.
Клонулост те више зове.
То крсташи и сада славе.
Клонулост да Србе даве.
Све те даве трају дуже.
Међусобно Србе руже.
Убацили злобно стање.
И шверцера радовање.
Сами себе Срби грде.
Неће своје вјере тврде.
Тако Срби неће збора.
Нити српског договора.
Богатствима хоће стање.
Не вјерности и радовање
Нема коментара:
Постави коментар