пробија коров на четири стране.
Душа ми тужи - сама и раздрта
и све у једну ћутњу сад стане.
Нијемом сузом бршљан залијем
а некад тамо цвјеташе младост!
Немиром дугим спомен обавијем
на родном тлу гдје таче ме радост.
Ако на црмницу немоћно паднем
- нек прашта колијевка болу мом.
Нисам жељела за тугу да знадем,
само сам хитала прагу том.
Под мраком памтим грања хук,
с' Лима вјетрови сабљом да режу...
У овој ноћи - чујем тај мук
и хладне ланце што срце ми стежу.
.
Нема коментара:
Постави коментар