Жељка Игњатић: Желим да ти будем брод

ЗАЈЕДНО

У твојим очима
су моји светионици
који у животној бури
не дају да се
разбијем од хриди.

Руке твоје
колијевка су моја,
у њој сам уљуљкана
и чега год да се плашим
заштићена.

Твоје груди
су моја најдража лежаљка

када се у њу спустим
мир савршен
у мени постоји.

Желим да ти будем брод
који на пучини живота тражиш,
дијете које колијевци радост даје,
лежаљци покрет и смисaо нудим,
да, ту смо, једно због другог.

МОЈЕ СУНЦЕ

Вини се до Сунца
ту је твоје мјесто,
смјело се спусти пут Сунчевог зрака
и њежно милуј ми тијело.
Како може бити у исто вријеме
њежно и ватрено
а годи?

Сада си ту код мене,
заједно на морској обали
дочекујемо смирај дана,
Сунчеви зраци топло се играју по тијелу,
придружио се и морски вјетрић,
мазно отворим очи,
плаво небо, плаво море, годи
задовољно затворим очи,
жмурим.

Таласи иду тихо у загрљај обали,
врате се мору полако да би се са већим жаром
у сваком новом таласу
бацио у загрљај,
музику мора и обале
уљепша галеб зовом својим,
тако је лијепо,
удахнем мирис природе,
то је дар.
Лежим,
Сунчеви зраци нису више тако топли,
вјетрић са мора мање годи
а море музику са оболам твори
шапће, устани.

Моје Сунце,
знам сада одлазиш,
тама лагано долази,
било би страшно да не знам
да ћеш док се одморим
поново ујутро доћи.
И изнова још истанчанијим угођајем
за моја чула да годиш.
И тако у непрестани круг
док ја будем ту.

САМОЋА

Сама сам,
дужином боравка уз ја
дође ми самоћа.
Оживјела је
дугим боравком у соби.
Каже ми
ако желиш да одем
мораш прва ти отићи
из ове собе.
А мени се никуда не иде.
Самоћа оживљава.
Зависно од мојих мисли,
мојих размишљања,
моја самоћа зна да буде
добра или лоша другарица.
Самоћа и ја
знамо имати дивних идеја,
корисних спознаја
а када се не слажемо
однос постаје тежак,
самоћа љута каже
иди, излази из собе,
нађи напољу нову самоћу,
можда ће боље да ти укаже
да има још таквих као ти
што се боре са својом самоћом.

                                                 

 

Tweet