 |
| Милка Стефановић - Мими |
Старинско је овде небо,
хлеб, зора и цвет у низу.
Красност вере распрсну се
у монашку црну ризу.
Сваки пупољ јоргована
јеком звона оста дужи.
У вихору са путира
низ хучни се Ибар пружи.
И кандила јарко светле
поглед небу кад је ближе.
Ту принц Урош развршено
време од љубави диже.
На плодишту златног прага
грмљавина где се гласи,
срмен сабља где част брани,
кроз пој крсни теку часи.
И данас се над бистриком
у милости тврде вере
Анжујска вила пробуди
цветну плавет да обере.
Бескрај дуге испрати је
поред Ибра гласне воде.
Под куполом божјих чари
цветови се над њом своде.
Цвет проказан бдењем чува
кљун орлујски на престолу.
Слави цветно светилиште
на стожеру - Ибар долу.
Док здравицу опет гласи
са иконе сад од славља,
крунидбени дан процвао
на будници прах оставља.
Све срушено да не буде
љубавничка крв још тече.
У Магличу искована
гради дворац свако вече.
Разнизаним цветовима
златом безвремја откана,
светле вере крст још чува
славолук од јоргована.
СЈАЈ СРПСКОГ ВИНА
Црвена Ружица
богиња вина
док раскош точи
диже се врева.
Реска јој жица
од давнина
раздрага очи
и живот запева.
Сјај српског вина
сунце претаче
за успех, пад,
невољу и машту.
Титрајем висина
нека означе
из чокота над
у црвеном плашту.
Вечно ведрило
јужне чари
да вера јака
сваког дозове,
увек се пило
да нас озари
у славу предака
и зоре нове.
БОРАЦ БЕЗ БАРУТА
Вуку Караџићу
Хвала, Оче српске књижевности,
дух свог народа пером одбрани.
У слави нек ти почивају кости
и свих нараштаја дочекају дани.
Да се народни језик не мења
и не појављује у туђој одори,
спасио си нас умног поробљења.
Азбуком лако будућност отвори.
Са гушчијим пером за ослобођење
био си борац без барута и дима.
Твоја дела носе заслужно ордење.
Народ постоји док свој језик има.
Песме Вишњића и старца Милије
језичким записом извор су сазнања.
Нараштај твој те разумео није.
Сагледано време кроз тебе израња.
Твоја љубав према отаџбини сја.
Од ње ти нико није био пречи.
Војевања твога сетим се и ја.
Без потребе немој измишљати речи.
Да перо не нагрди српске витраже,
нити шта одузме твоме духу правом.
По баба Смиљани правила не важе.
Учи и размишљај само својом главом!
На путу твоје судбине злехуде
осумњичен шпијуном од народа свог.
У својству језика да правопис буде
српске писмености остао си Бог.
ОЛУПИНА
Ненадмашив у космосу
од свега људског удаљен
простором земаљским господариш.
Упућени на окрутност симетрије
чији нам простор апсурдом пулсира
у милости смо твоје плаве стопе.
Све откуцане часове
трагове воље и поступке наше
на небеској ваги одмераваш.
Узимаш, дајеш и памтиш,
тек заборавиш па присетиш се.
Ми тебе кад се за сламку хватамо.
На небеској ваги одмерено
кроз левак свој у земаљски метеж сипаш.
/У твоју напуштену олупину/.
Не би ли нам заискрио, не би ли те препознали,
почетак свој дотакли
и сетили се ништавила свог.
Одсјај наш
у гротлу значења нема.
НА ХОДОЧАШЋУ
Светом Сави
О ризницо знања и мудрости Божје,
искром из пепела светлиш српству целом.
Над прагом народа твоје име бдије
благотворним миром и Светим Почелом.
Зрацима твог духа дежевски сине
јединство и снага уз сјај бројанице
верно држи Символ вере са висине.
Граматом овенча славној лози лице.
Опет у Дежеви међ својим људима
без владарског жезла вршиш проповеди.
Словом логоса, све твој лик поприма.
Уз раме ти жива сенка с неба седи.
Твоје луче пламен и умна бистрина
надраста темељ што пред силом паде.
Остало кормило Светог Оца и Сина
из вечнога глиба узвиси нам наде.
С твојих руку капље дуга што се јави,
повешћу с Врачара кад ти стеже име.
Просуо си семење мира и љубави.
Има ти се завичај закитити чиме.
Трагове твог царства сва времена броје.
Преко наде зора, тобом поста плавља.
На шиљку плама владичанство твоје
распири радост вере Православља.
Божјим знаком печатан у судбини храма
сваки год лелуја из твог очног врела.
Дух стожерног свода опет је са нама.
Пут небу сачува ореол с твог чела.
Кап меда у срцу са именом Христа
пронео си часном душом кроз олује.
Завичај ти зборним Ходочашћем блиста.
То мач Божје речи правду почитује.
СРБИЈА
Ој Србијо некад славна,
златнокруна, силовита,
свечувена, Светосавна
деспотна и мудролика.
Беше пуна чељадима
српског чојства сјајног чела.
Поштена и вреднорука,
лучом света сагорела.
Ново време срозало те.
На колена пред крст стави.
Испарти те црни гавран
с Крститељом у љубави.
Земљом прадедовске кости
пуцкетају пуне рана.
И за Божић у замену
издана си, опљачкана.
Ој, Србијо јадовна си.
Кострешиш ми кап мастила.
Зло је време.. Не може се...
Свет се тресе од бунила.
Над огњиштем сред раскршћа
твоја златна звезда лута.
Велики реп комада те
трагом изгубљеног пута.
Уперена у нас пружа
оштра копља испод ружа.
ПРЕПОРОДИТЕ ПЕСМУ
Песмо, ти хоћеш у облаке
а огњице ти остале без сјаја.
Чудном мером често просуђена
и песничким грехом наружена
на твом лицу краљевском
празнина је заданила.
На покровцу ти празно семе
са дна сабира строфе око врата
и свети песнички засун подиже,
да ниске страсти закораче
уз тебе и твој жар и јад
у Велика Песничка кола.
Немоћна драгано славног гласа
за срце пером прикована,
данас си слуга путу
робе у опни без свиленог сјаја.
На постељи црвоточној
чекаш своје плаћено зрење.
Преображена у сенку наше буђи
ко ће да те препороди?
Црн ти је образ и перо црно
док се у победи побеђена сливаш.
И Дамаскинова рука је црна
док грех песнички ка Голготи носи.
МИЛКА СТЕФАНОВИЋ- МИМИ је рођена 1956. године у Врановини код Новог Пазара. Прву поетску збирку „Сузе храстова“ објавила је 1999 године у кући Универзитетског књижевног клуба „Бранко Миљковић“, другу „Круна на Врачару“ 2003 године у Слободној књизи а трећу збирку поезије „Искон у јабуци“ објавила је у кући Сцена Црњански 2007 године у Београду.
Објављивала је у периодици, листовима и часописима: Сцена Црњански, Књижевне новине, Гарави сокак, Свитак, Рашка, Моравски токови, Палићки галеб, Арс, Хаику Оџаци, Синђелићеве Чегарске ватре, Песничко пролеће Чукарице,Жубор Млаве, и др. Заступљена је у бројним антологијама и зборницима од којих су јој најдражи: „И реч и лек“-Зборник здравствених радника Хитне помоћи у Београду и Зборник „ Први сабор духовне поезије“
објављен 2011 године у кући књижевног клуба „Раковица“.
Своју универзалност поетске речи крунисала је наградама:
Објављивала је у периодици, листовима и часописима: Сцена Црњански, Књижевне новине, Гарави сокак, Свитак, Рашка, Моравски токови, Палићки галеб, Арс, Хаику Оџаци, Синђелићеве Чегарске ватре, Песничко пролеће Чукарице,Жубор Млаве, и др. Заступљена је у бројним антологијама и зборницима од којих су јој најдражи: „И реч и лек“-Зборник здравствених радника Хитне помоћи у Београду и Зборник „ Први сабор духовне поезије“
објављен 2011 године у кући књижевног клуба „Раковица“.
Своју универзалност поетске речи крунисала је наградама:
Панонски галеб и Златна повеља (Суботица 1997).
Златан песнички прстен и Златна повеља (Суботица 1999).
Прва награда на манифестацији Моравски токови за најбољу песму „Старом трстеничком мосту“ срушеном у Нато бомбардовању (Трстеник 2000)
Прва награда „Алеја песника“ (Палић 2000).
Награда Књижевне заједнице „Југославије“ (Пријепоље 2001)
Награда „Сцена Црњански“ за причу (Београд 2003)
Награда Књижевног клуба „Карађорђевић“ за допринос српској култури и баштини-сликарство (Београд 2003)
Живи у Београду и ради у Градском Заводу за Хитну медицинску помоћ
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи у Београду.
Златан песнички прстен и Златна повеља (Суботица 1999).
Прва награда на манифестацији Моравски токови за најбољу песму „Старом трстеничком мосту“ срушеном у Нато бомбардовању (Трстеник 2000)
Прва награда „Алеја песника“ (Палић 2000).
Награда Књижевне заједнице „Југославије“ (Пријепоље 2001)
Награда „Сцена Црњански“ за причу (Београд 2003)
Награда Књижевног клуба „Карађорђевић“ за допринос српској култури и баштини-сликарство (Београд 2003)
Живи у Београду и ради у Градском Заводу за Хитну медицинску помоћ
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи у Београду.
Нема коментара:
Постави коментар