ДРАГАН Т. ЦВЕТАНОВИЋ: ГОСПОДУ БОГУ

Драган Т. Цветановић

СВЕТИ САВА

Само Србин Слави славу Својим сјајем Светог Саву Спремне стазе Свршеноме, српском сталном спасу своме.

Сваког сата службу своју Саградио, слогом своју. Свима стале, светлом сјале, Сваким словом саставиле.

Својом срећом сачувајмо, Саградимо, сазидајмо, Са суштином спојили смо, Сваком стиху саставимо.
Савет следи: сакупити Слику Саве сачувати, Саградимо српском сину, Самих снова садржину.

Сву слободу сматра складом, Службу своју са сванућем. Сачекали својим стадом, Спојити се свемогућем.

ГОСПОДУ БОГУ

Хвалим Бога, исписујем песму. Искрену у срцу, блиску моме уму. Прагове освајам, долазим на чесму. По промислу Твоме корачам на друму.

Налазим те свуда,а хвалим ти често, Дарујеш животом, покланјаш и дајеш. Истином прославлјаш и седиш на престо, Љубавлју испуњен у милости трајеш.

Аона голема као землја наша, Као сунчев систем, звезде милиона. Усваком рабу испуњена чаша Благосилја Тебе цела васиона.

Путеви су Твоји светлост и далјина. Мисао ме води и духом се јави, Пратим стопе вере Христа, Твога сина, Идеја се роји, изнова прослави,

Вера моја јака, јака као камен. Иде до висине, срећно око моје. Као ново слово и мог крста пламен Свагда Тебе слави, и чује и поје.

4. песма

Као вала мора, као капи кише, Дарујеш ми снагу, као новој зори, Љубави молитве, што срце испише, Надахњујеш стихом и песма се ори.

Тражим Твоје лице, препознајем свуда. Природа говори, дела Твојих руку, Препознајем бога, мера ствара чуда, Дивим се животу, моје жеље вуку.

Моја машта гради и од хладне воде, Испијам је жедан, захвалан што могу. Језиком дотаћи све моје слободе, Које носе собом и благослов Богу.

2. песма

Једино што имам, једино што могу, Док поклањам славим у истини цела, То је песма посвећена Богу, Долази из душе, хармонијом пела

Речи су драгуљи, и више од тога, Зато када певам идем до висине, Истина и лјубав прославлјају Бога, Његово је царство из срца и дубине.

У близини самој, док чекам у вери, Сву лепоту жеље кад испијам лако, По промислу Твоме налазим у мери, И док често молим шапућем полако.

Захвалан за дане, хвалим те за јуче, Крсту кога носим носим га док влада, А молим за данас складу који вуче, Душа је у цвету, прославкљује тада.

Драган Т. Цветановић је рођен 15. априла 1955. године у Власотинцу, где је завршио основну школу, а средњу електротехничку завршава у Сурдулици.  
Писањем се бави одувек. Објављивао је у православним новинама. Живи, ради и ствара у Власотинцу.

Tweet