понедељак, 13. октобар 2014.

Анђелко Заблаћански: ПОШТОВАЊЕ, ЛОШИ ПИСЦИ

ОДА ГЛУПОСТИ

Седим
на бесциљној путањи
метеора у очима
док
око мене крекећу
жабе крастаче
недорасле
расцепу времена.

Гледам
тупост оштрице пера
у крилу гуске
док
око мене пиште
змије отровнице
распусне
голотињом времена.



ОДА ГУСКАМА


Сан уснила једна
гуска
како перо њено
пише
густом смолом
на челу Давичу
и да Оскар слуша њену
причу.

Сан уснила да је
лабудица
и да уме са пером
да полети
да по небу са Његошем
шета
али снена паде
са кревета.


 


ОДА ЋУРАНИМА


Ако кажем
да је ћуран птица
може ли се
винути пут неба
има крила
има пера лака
засто онда да не лети
јадан?

Има ћуран
сва та пера дрчна
пред ћуркама
репом да се дичи
да полети
хоће он без стида
али пера
у крилу му слаба.



ОДА БЛЕЈАЊУ


Језичину
ован исплазио
скупљајући
по тору овчице
да им прича
како је даса био
без рогова тукао овнове
чак
и једног бика поломио.

Али њега
црна овца бока
у рог му се
подругљиво смеје
- што нас лажеш
кад рогове имаш
и дуго их продајеш за свећу -

Гледа ован
ту црну овчицу
и дао би рогове и свећу
само да је у бело обоји
па да она као и остале
све верује кад он тором блеји.



Нема коментара:

Постави коментар