СРПСКА
Ево нас Боже пред клање догнани
Ево нас Боже са нашег прогнани
Ево нас Боже, рогљани, продани
Слијепим путима стално водани
Ево нас Боже пред клање догнани
Ево нас Боже са нашег прогнани
Ево нас Боже, рогљани, продани
Слијепим путима стално водани
Ми ти Боже нијесмо одани ,
Зато су црни у нама дани
Ми ти Боже нијесмо одани .
Срби заборавни , не ко они рани .
Али смо твоји , и испаћени
У свету подлости , несхваћени
С крвником да будемо убраћени
Увек жицама лажи ограђени .
Али смо твоји , ако је ико
Само ми вапимо помози Боже ,
Прими нас такве , Ти дивна слико
Можда нас тек смрти наше сложе .
Твоји смо , изабрасмо небно царство
главама падали , теби се надали
Твоји смо , око нас све варварство
Твоји , Бесмртни , Лазара ти дали .
Твоји смо , черечени на ножу и врби
Па нам опрости невична ова звања
Твоји смо , православни , твоји Срби
Наше су трагедије , бол и туговања .
Ти једини вечни руком нас умири
Од зла и од грдних беспутица
Да страдање никад Срба не завири
Да будемо деца пречистога лица .
ПЈЕСМА О ШЕШЕЉУ
(великомученику Хашке инквизиције)
Свака српска страдалничка глава
По једна је историје слава
Великани ума и човјештва
На бранику српскога витештва
Њино дјело ореолом сија
Јаче од свих српских крвопија
Покољења о њима не ћуте
Тешко оном ког живa прећуте...
У данима српских ломатања
Шешељева истина одзвања
Тиранима не да никад мира
Да апсане хашке размонтира .
Шешељ брани правду Србинову
И улази у легенду нову.
Потурају лажне му свједоке
А нуде им дневнице и токе
Само да га лажно опањкају
Јер образа ни части немају.
Најцрња се пише српска драма
Сценарио бјелосвјетског срама
За улоге купују вазале
Пред Богом ће некад да зажале .
Србин Срба у јаму поспрема
Тог издајства у свијету нема .
Око срца мећу туђа гвожђа
И Никола уби Карађорђа
Колико је само Боже зала
У сједишту хашког трибунала.
Јадне Србе лове ко зечеве
Не смијемо имат ни свечеве
Ту је давно погинуло право
Када криво може бити право.
Залуд Шешељ учи , упућује
Сила њина неће ни да чује
Тужиоци , подли јадиоци
Своје душе биће убиоци
Нит имају знања , нит морала
Лакоми су на шаку долара .
Да слушају директиве Ната
У Хаг Војо пође из ината .
Да им каже да су сишли с ума
Да немају ђакон Авакума
Да не знају Лазар Пецирепа
Нити старца Вукашина слијепа .
У подвигу што живот губише
А пред Богом вјечност задобише
Смрт Србину никад није страна
Када има Тепића Милана
Ко Ахила Синђелић Стевана .
Нит милијег јуначкога пића
Од спомена Милош Обилића .
Губу руши Шешељу војвода
Чува образ српскога народа.
Сам је пошо јату грабљивица
Од акрепа и нечасних лица
Језуита , нових инквизита
Ко потомци да су Броза Тита.
Девет зима Шешељ у тамници
А суде му свјетски безумници
Не могу му ништа па се чуде
Од Шешеља хоће да излуде.
Њих хиљаде на Шешеља сама
Ко Сотону Србенда их слама.
Хоће Запад Српство да мезети
Процесима новим нам пријети
Не мирују злотвори , авети
Браћо Срби опет смо распети .
Само што смо права Божја вјера
У тор Србе Хаг би да сатјера .
Разгони их Војо на буљуке
Залуду су тобож правне струке .
Војо труне у грдном ћумезу
Србе хоће држат у кавезу
Не дају му ни срк од слободе
Ни најближи да му тамо оде.
Грми Војо , мора да га чују
А смишљају како да га трују
Да омркне а да не осване
Да л ће икад хајка да престане?
Отишо је да се вјечно врати
Главом својом он српство отплати.
Да се тако у и у пјесму вине
Паучине све злобне раскине .
Најхрабрија страница нам рода
Што ђаволу душу он не прода
Као лажни Срби то што чине
Јер њих Српство нимало не брине .
Сила ломи , слабост гони брата
Све у доба олоши , Пилата
Америке и нато- џелата
Свуда Србљу врата затворена .
Тешко ли је данас Србин бити
Колико је оних што су скрити?
Војислав је Српство одбранио
Мучеништву себе је предао
А јунаком само се постаје
Кад и живот за Српство се даје.
Постао је душманима мора
Залуд носе тоге миротвора
Оптужбе је мудро посјекао
Ал слободу није дочекао .
Чами доктор у далеком Хагу
Иду Срби , ал по туђем трагу
Божја мисо Србима те дала
Што си понос ти наших гусала .
Док Србина буде барем трунке
Спомињаће тебе за унуке
Право Српство тебе никад не да
Шешељ Војо наша је легенда .
Спомињаће Ратка , Радована
Још ће бити наших Видовдана
Вујадина , крвавих табана
Дата нам је борба непрестана.
Нека гусле гуде без престана
Није човјек ко не падне рана
Посљедња си ти наша одбрана .
Храбра , дивна Србинова слика
Припало ти царство бесмртника
Гдје се шири Србаља застава
Тамо име Шешељ Војислава
И код Бога неће погинути
Вазда људи за њега ће чути .
ПОНОЋ У ТРЕБИЊУ
Тобом се зове песничко јеванђеље
А ми ломимо речи за упомоћ
У жрвњу смо сотоне што нас меље
Чувај нас Јоване у требињску поноћ .
На Црквинама кандило још гори
Глођу се песници , српски , за славу
Најбољи да буду , кидишу најгори
Неиспошћени , али алави на јаву .
И гледај поноре нашега застида
Како смо слепи на луче Божије
Како смо слаби , без утехе и зида
Па нас опомени , укори строжије .
И бдиј над слабима , док нас реч вара
У бакрене тишине да смо отишли неке
Чувај нас до јутра , јутра са Леутара
И услиши нам опет вриске и лелеке .
Ваља ли нам увек кроз патњу проћ ?
Јован стражари у требињску поноћ
Нема коментара:
Постави коментар