Мирјана Ћалић-Лукић: Уплела сам успомене

Мирјана Ћалић-Лукић

Трешњо моја

Повјетарац разбуђује пустош,
у крило твоје шапатом слијеће,
јутра миришу на љубичицу,
трешњо моја,
стигло нам је прољеће.

Да ли те радује тај дашак живота,
изласци и заласци сунца
или и тебе, као и мене,
заболи усред срца
кад сјећање стигне,
кад мјесец изнад Динаре
Шатору намигне,
а село спава,
кад сова хукне
а испод корака, ничијих,
врисне трава?

Кад први сунчев зрак
у походе се спрема,
кад погледаш лијево и десно
а никога нигдје нема-
само пепео згаришта
што очима мојим плаче
и тугом мојом јеца.
Ех, трешњо моја,
давно смо били дјеца.


У прве сиједе
уплела сам успомене,
котрљају немир и чежњу
дубинама мене.

Протекло вријеме не значи ништа,
ни сутра у замјену за јуче,
ни нада,
ни даљине.
Предуг је корак до среће
у канџама судбине.



Анђеле

Сањај,
најдража моја,
сањај ми слатке сне,
принчеве и принцезе,
крилате коње и анђеле
-у твојим је сновима могуће све-

Протрчати испод дуге,
бити већа од свемира,
оживјети од једног пољубца,
летјети на крилима лептира.

Вјеруј у своје снове!
Остани што дуже дијете!
К`о дланом о длан,
к`о трептај ока
године брзо пролете.

A  живот, к`о живот,
радује и боли,
и много је тога што срце нe разумије,
ал` ја ћу увијек над тобом бдјети
онако како
само мајка умије.


Мирис лаванде

Кад чедну душу
заогрнеш снагом,
у кофер,
излизан од чекања,
спаковаћеш наше снове,
неодлучност,
слабости,
недостатак храбрости...
...затворити га својим уздахом,
закључати мојом сузом.

Без гласа и корака,
на путу за нигдје,
носићу то бреме претешко-
мени претешко,
теби премало.

Остаће мирис лаванде
у претинцу разума,
и Ми-
као најдража мисао,
као последња жеља.

Не тугуј!

Даљина нас спаја...


Април

Јесењи вјетар
наноси мирис прољећа
у још једну,
моју,
непреспавану ноћ.

Април ми проструји венама,
заплеше у зјеницама.

Загрлим га јако,
најјаче,
трепавицама.

Искраде се...

Потече
преко образа и врата
све до груди.

Ту га уdахнем,
помилујем
и с њим на длану
кренем у сусрет новом дану.

Мирјана Ћалић-Лукић рођена је 26. фебруара 1970. год. у Босанском Грахову
Друга, највећа љубав јој је поезија коју пише од дјетињства.
До сада је објавила три збирке пјесама -У име љубави- - На згаришту успомена- и Чекајући прољеће -  а неке од пјесама и у два издања зборника Поезија СЦГ,  у зборнику  Кораци - путем културе у нови миленијум -  Хилден, у Зборнику Гарави Сокак, Инђија 2011,  као и у многим другим заједничким издањима.
Добитник је сребрног Орфеја за пјесму На згаришту успомена, на традиционалним, Мајским сусретима писаце дијаспоре 2010. год. у Франкфурту на Мајни и бронзаног Орфеја 2012г. за пјесму Трешњо моја
Члан је Удружења писаца 7- Франкфурт/М и Књижевног клуба “Милош Црњански” Бијељина.

 

Tweet