Владанка Цветковић: Време измиче на обали сребрне пустоши

Владанка Цветковић

ВРЕМЕ  ИЗМИЧЕ

Множећи се сама са собом
враћам се у себе.
Свештеница мистерије,
Палада, Немезис,Венера;
у временском процепу
стационирана.
Брава живота – смрт,
не може се откључати
за пут у Утопију,
за савршенство.
После пропасти реалности
окупљају се пустињаци
изван густе дивљине.

Постајемо пси луталице,
као  да смо последњи чин времена.
Касним, а време измиче
на обали сребрне пустоши.

Да ли ће остати мој отисак?
Јер, множећи се сама собом
враћам се у себе.


УТКАЈ СЕБЕ

Тражим звезду  у болу.
Тегове на капцима носим,
на стопалима, на хтењима, на забораву...
Као буђење, чекам те
са поломљеним крилима,
на грудима земље.
А ти,  нем од охолости.
Умри на мојој свести.
Уткај себе у моја свитања
да те одремам у ноћима,
да те у снег претворим
па да ми падаш на косу,
и на усне исушене од жеђи...
Уплети се  у магле
да те  носим  у зеницама.
Не дозволи да глађу прождирем време
и да узалуд тражим звезду
за  непостојећу срећу...
Не знаш
да богородицу носим на грудима
и  имам срце препуно љубави.
А да ли волим?
У ланцу алку своју препознајем
а себе не знам .
Зато  молим -
вратите ми моје постојање,
хоћу да волим!
Јер, Богородицу носим на грудима.
 

ДА ЛИ

Ходала сам као у сну:
од живота ка смрти,
од смрти ка животу.
Пролазила мучним путем,
саплитана свемирским ветровима.
Сад те питам:
Шта се догађа
у наступу смртне агоније?
Да ли ћу видети сјај невидљивог,
или сам у грозници кошмара?
Хоћу ли узалуд себе тражити
у слуђеним вијугама мозга,
у охлађеној крви?
Могу ли добити крилатог водича
за блаженство светла и мира?

Ако ме вратиш
као нови заметак у нечију утробу
где ће ме ударати таласи крви и ткива,
дајући ми облик људског тела,
хоћу ли бити испуњена тамом;
поново патити?

Да ли је рађање уствари смрт,
а смрт блаженство?


ДАНИ  МОЈИ  ОЧЕКУЈУ

Рекао си да ми очи нису тако лепе
као пространства степе,
да је зрело класје сјајније
од моје несташне косе,
да хаљину лепшу
млада трешња има
и да су јеле од мене виткије,
и да те излуђују усне боје мака
кад те жудњом опију,
и раме,са кога, чипке нежне,
падају у луку низ облине,
и клизе као ноћ низ глечере снежне,
блистају белином
кад на њих падну ресе месечине.

Рекао си да су од мене
црне птице веселије,
да ми у дану  дах пролећа самује,
али да ипак волиш моје лице,
више но степе, класја, трешње,
јеле, пупољке, месечину и птице.

Сат одбројава време,
речи се твоје  не чују...
Зашто их  дани  моји  очекују?


ПАРАДОКС

Заборави сузе
на искривљеној столици
и немој тражити
њено јуче...

Стоји и клати се
закрпљена сукња
на половини твоје главе
и маше,
маше...
и прича ти прозор
о својој љубави...
а ти се смејеш
будало безумна
и не знајући.



МАЛИ  ВЕЛИКИ ЖИВОТ

Како је тихо.
Само цвркут врапца
 мрси косу у ветру.
Чему речи
у уплашеном  погледу?
Прекомерна секунда.

Хоћу тишину у
врапце и  ветар...

То је онај мали живот.
Онај велики живот!

БИОГРАФИЈА

Владанка Цветковић, рођена у Суботици, средњу школу и факултет завршила у Београду. Корене вуће из села Сепци из породице Стојковић.
Објавила три књиге из Нумерологије- „ Прекорачени бездан“  I и II и „Од бездана до свитања“.
 Роман „Бол живота/Живот бола“, објављен је 2013.год.
О поезији коју пише писале су „Љубљанске новине“ ,сарајевски „Диоген“,Јесењин , Књижевне новине, и Суботичке новине.
Песма „Два Тимочка дива“ изашла је у зборнику Томислава Мијовића о Зорану Радмиловићу.
КУЛТура сНОВА из Загреба објавила је десет песама у збирци “Дотакнути стихом“.
Песма „Ода“ ушла је у „Трећи Сабор духовне поезије 2013.“
Песма“Рекао си ми“ ушла је у анталогију Гордане Симеуновић- најлепше љубавне песме  српских песникиња, а  иста песма добија и прву награду жирија на  - Маратону љубавне поезије 2013.год. у организацији  Књижевне заједнице Југославије.  Добила је повељу “Миљковићеве вечери поезије“.
Четири песме су ушле у антологију „ Крик песника из сенке“ Слободана Б.Ђуровића. На конкурсу „Врата Понишавља“за 2013.год. добила награду за кратку приповетку. Две песме ушле у „Арте стих“ за 2013.год.Награда „Поларисовг“ песничког конкурса 2013.године. Две песме ушле су у часопис за књижевност, уметност и културу клуба писаца Чукарица,“Разговор љубави и савести“ и“Заборавила сам како да те заборавим“За песму „Последња игра“, добила специјално признање Месопотамиа интернатионал поетрy даy 2013.године. Друга награда за родољубиву поезију на „Чукаричко пролеће 2014“, на песничком маратону у Јабуци награда публике за песму „Уткај себе“
Заступљена у многим зборницима.
Самосталне збирке песама су у припреми -триптих „Трагање“ = „Љубав“, „Вера“, „Нада“  , као и роман „Двојство једнине“, Збирка песама „Антикварница  илузија „ у издању удруге Ессег изашла из штампе 2014.године.Збирка песама „Дан под грлом“ у припреми.
Члан ККЧукарице, Раковице, Црњанског, Арте ,Књижевне заједнице Југославије и хрватског књижевног друштва.Један од оснивача „Удружење  балканских уметника“- УБУ.
Учествовала на многим међународним и интернационалним окупљањима: Осијек, Загреб, Ријека, Сарајево, Тузла,Море душе, Кречедин, Месопотамија, Заједница стваралаца...

 

Tweet