СУНЦОКРИЛИ НЕБОСКЛОНИ, поезија, Београд - Беч 2014. Издавачи: Удужење књижевника ПОЕТА, Београд; Српски културно-информативни центар, Беч; Словословље, електронски часопис за књижевност, културу и уметност, Беч; За издаваче: Веселин П. Џелетовић, Ненад Плавшић; Уредник: Маг. Павле Џелетовић Иванов; Предговор: Марко Паовица; Поговор: Драган Мраовић; Штампа: АС ПРИНТ, Зворник. ISBN 978-86-6319-054-2 COBISS.SR-ID 209568268
НАЈВЕЋИ БЛАГОСЛОВ
Јутрос метафоре уснама даљине
преводим да их небо наше разуме,
као прецизно поређане све датуме
док твоје свлачим небеске хаљине.
преводим да их небо наше разуме,
као прецизно поређане све датуме
док твоје свлачим небеске хаљине.
Плетем за тебе од алегорија венац
да само небу овом поверимо тајну,
како би љубав сачували бескрајну,
жеђ нам утолио небески једини зденац.
да само небу овом поверимо тајну,
како би љубав сачували бескрајну,
жеђ нам утолио небески једини зденац.
Правим ти играчке од наших симбола.
Играј се неба и земље у целиву.
На врху нашег месечевог јарбола
Играј се неба и земље у целиву.
На врху нашег месечевог јарбола
Ређај све наше досањане епитете,
да уживаш у том највећем благослову
кад ти све године зреле задрже дете.
да уживаш у том највећем благослову
кад ти све године зреле задрже дете.
Беч, 20. април 2014.
ЦВЕТАЊЕ ПЕСМЕ
Нема, веруј, сваки лет особину птице,
па ни небо није само оно изнад нас,
а нити је наш само у нама спас
кад испод твоје емигрирам трепавице!
па ни небо није само оно изнад нас,
а нити је наш само у нама спас
кад испод твоје емигрирам трепавице!
Има нешто наше сасвим недокучиво
куда стремимо потпуно и тајно
да се суочимо, макар краткотрајно
у оку ти које је небеско сочиво!
куда стремимо потпуно и тајно
да се суочимо, макар краткотрајно
у оку ти које је небеско сочиво!
Нећу да преводим реторику сунца
нити да памтим метафоре даљине,
нећу, јер против наших не могу срца,
нити да памтим метафоре даљине,
нећу, јер против наших не могу срца,
али хоћу да певам о особини лета
кад у сред ове тмине огањ наш сине,
јер се живи док песма у нама цвета!
кад у сред ове тмине огањ наш сине,
јер се живи док песма у нама цвета!
Беч, 21. април 2014
СОНЕТ О ТАЈНИ
Не питај куда воде даљине плаве
ни како постајеш огледало сунца,
па не питај ни за опоруку ми срца,
кад си настањена у одајама главе.
ни како постајеш огледало сунца,
па не питај ни за опоруку ми срца,
кад си настањена у одајама главе.
И зато носим с краја на крај света
све твоје наде, стрепње преостале,
туге и радости, велике и мале,
па и све дамаре овог руковета.
све твоје наде, стрепње преостале,
туге и радости, велике и мале,
па и све дамаре овог руковета.
Не дај ове осмехе небу намењене
да би слутње твоје остале тајне
јер небо и ја тајимо жељу жене
да би слутње твоје остале тајне
јер небо и ја тајимо жељу жене
која моћно васељену осветљава,
све поре завичајне и бескрајне,
која из небића биће оживљава!
све поре завичајне и бескрајне,
која из небића биће оживљава!
Беч, 22. април 2014.
ИСПОД СЕНКЕ ОБЛАКА
На том сунчаном кревету и душеку
од нежних беличастих месечевих зрака,
водимо љубав испод сенке облака,
собом поетизујемо плиму и осеку.
од нежних беличастих месечевих зрака,
водимо љубав испод сенке облака,
собом поетизујемо плиму и осеку.
Милују нам се и успављују душе
у пределима слутњи и додира,
кад у сред свемира срце нам свира
све ђаволске се куле уз тресак руше!
у пределима слутњи и додира,
кад у сред свемира срце нам свира
све ђаволске се куле уз тресак руше!
На ивици неба сва наша звона звоне,
космос плеше у пожарима дамара
срцолики истерујемо демоне
космос плеше у пожарима дамара
срцолики истерујемо демоне
да нам се чисте наше душе онебесе,
далеко од свих ђаволских кошмара,
небеске љубави свима да се десе!
далеко од свих ђаволских кошмара,
небеске љубави свима да се десе!
Беч, 23. април 2014.
КУЋА НА СРЦОЛИКИМ ТЕМЕЉИМА
На широким срцоликим темељима
зидај кућу са циглама од доброте,
пиши свој животопис без фусноте
да би у рајским живео насељима!
зидај кућу са циглама од доброте,
пиши свој животопис без фусноте
да би у рајским живео насељима!
И нека буду отворена сва врата,
као што су ти дланови према небу,
које срце греје да руке не озебу,
руке туђина и руке свога брата!
као што су ти дланови према небу,
које срце греје да руке не озебу,
руке туђина и руке свога брата!
Кад виде да си такву подигао кућу,
свако ће пожелети такву тапију,
сви ће речи: Бринућу о том чезнућу!
свако ће пожелети такву тапију,
сви ће речи: Бринућу о том чезнућу!
Држаће темељи куће срцолики
правду ову и отворену капију,
јер само тако људи су боголики!
правду ову и отворену капију,
јер само тако људи су боголики!
Беч, 27. април 2014.
НЕ КРАДИТЕ ЈОЈ МОЈЕ СНОВЕ
Зашто јој крадете моје снове?
Ево вам огрлица од мог памћења
Нека вам буде венац спасења,
да у себи раскинете окове.
Ево вам огрлица од мог памћења
Нека вам буде венац спасења,
да у себи раскинете окове.
Ослобођени ђаво из млина
нека као човек обичан коракне,
вериге са вилица да макне!
Име Оца, Светога Духа и Сина
нека као човек обичан коракне,
вериге са вилица да макне!
Име Оца, Светога Духа и Сина
да увек смисао трајања буде
дамарањем свих наших била
да нам дела наша свима суде.
дамарањем свих наших била
да нам дела наша свима суде.
Зато не крадите моје снове,
оне које је душом бисерила
садећи по небу јабланове!
оне које је душом бисерила
садећи по небу јабланове!
Беч, 30. април 2014.
ПОРЕД НЕБЕСКОГ ДВОРЦА
Ово крило беле птице
што ти у оку снатри
гореће на твојој ватри
испод њене трепавице.
што ти у оку снатри
гореће на твојој ватри
испод њене трепавице.
Кад опеваш све висове
дамар хоризонта дохвати,
памћење будуће врати,
па речи осмисли нове.
дамар хоризонта дохвати,
памћење будуће врати,
па речи осмисли нове.
И тако себи слични
сиње допевајте море
савршени, а обични,
сиње допевајте море
савршени, а обични,
по мери самог Творца
да срца из вас говоре
поред небеског дворца.
да срца из вас говоре
поред небеског дворца.
Беч, 1. мај 2014.
ИЗМЕЂУ РЕЧИ МИЛОГЛАСНИХ
Кад вам мисли извиру из срца
и после оне шикну у висине,
нема тога гласа, ни гласине,
нема те силе, ни живог мрца
и после оне шикну у висине,
нема тога гласа, ни гласине,
нема те силе, ни живог мрца
да би вас зауставили икако
у лету према висинама ума
изнад свих мочварних зулума
где сви главе окрећу наопако.
у лету према висинама ума
изнад свих мочварних зулума
где сви главе окрећу наопако.
Разгорите пожаре дамара
да спасите смисао своје ватре
која вам сва тајна врата отвара
да спасите смисао своје ватре
која вам сва тајна врата отвара
у трајању тих симбола јасних
да бића ваша дишу и снатре
између тих речи милогласних!
да бића ваша дишу и снатре
између тих речи милогласних!
Беч, 2. мај 2014.
ЖЕЉУ МИ НЕБУ ОДНЕСИ
Кад ти небо душу слика,
а све чежње живе руке,
добићеш смисао поруке
неког тајног крајолика.
а све чежње живе руке,
добићеш смисао поруке
неког тајног крајолика.
Да те памте и помињу
караванџије и себри,
и цело небо посребри,
ту срцолику буктињу.
караванџије и себри,
и цело небо посребри,
ту срцолику буктињу.
Да те и птице преводе
на језик вечности тајни
кад те даљине заводе
на језик вечности тајни
кад те даљине заводе
да будеш где ниси
као рукопис бескрајни
жељу ми небу однеси.
као рукопис бескрајни
жељу ми небу однеси.
Беч, 3. мај 2014.
КРУГ ВЕЧНОСТИ У СРЦУ ЗАТВОРЕН
И кад те нико не воли немој да очајаваш.
Знај да је свако од њих узео парче срца
да се на њему греје као на врелини сунца
и срећан буди што свима срце можеш да даш!
Знај да је свако од њих узео парче срца
да се на њему греје као на врелини сунца
и срећан буди што свима срце можеш да даш!
Такво богатством небо купујеш цело
са позлаћеним божјим престолом памети,
где сијају вечне мудрости ватромети
и где се свакој глупости држи опело.
са позлаћеним божјим престолом памети,
где сијају вечне мудрости ватромети
и где се свакој глупости држи опело.
И зато држи отворено срце као руке
које ти раширене цело небо грле,
које од облака удобне праве јастуке
које ти раширене цело небо грле,
које од облака удобне праве јастуке
да на њима сневају пожари дамара
који једноставном, благом савршенству хрле
док се круг вечности у срцу затвара!
који једноставном, благом савршенству хрле
док се круг вечности у срцу затвара!
Беч, 4. мај 2014.
АКО ЗАДРЖИШ ДЕТЕ У СЕБИ
Ако кад одрастеш остане у теби дете
купио си за вечност најскупљу улазницу,
од речи нанизао небеску бисерницу
и рекао: - Ево, добротом спашени свете,
купио си за вечност најскупљу улазницу,
од речи нанизао небеску бисерницу
и рекао: - Ево, добротом спашени свете,
долазим ти у походе да о врату зоре
окачим све оне слутње које крише сираци
који самоваху на врху наде у замци
да летом својим премосте све оне поноре!
окачим све оне слутње које крише сираци
који самоваху на врху наде у замци
да летом својим премосте све оне поноре!
Па тако очишћен од предива и лудила
кренеш тамо куда само моћни стићи могу,
да слушаш сонате лепота и твога била
кренеш тамо куда само моћни стићи могу,
да слушаш сонате лепота и твога била
док се рађају чиста потомства за памћења
одана истини, правди и великом Богу
на великом светлоносном путу спасења.
одана истини, правди и великом Богу
на великом светлоносном путу спасења.
Беч, 5. мај 2014.
СРЦОЛИКО ЦВЕЋЕ БУЈА
Кад јој чујем чаробан глас као пој славуја
и небо ми пропева на пропланку наде,
па и сам Бог компонује за њу серенаде,
зато у мени срцолико цвеће буја
и небо ми пропева на пропланку наде,
па и сам Бог компонује за њу серенаде,
зато у мени срцолико цвеће буја
које заливају чежњиви наши уздаси
у плавој нам небеској башти поетизованој,
коју ми краси тај њен глас као славујев пој,
пред којим смерно клече сви горостаси!
у плавој нам небеској башти поетизованој,
коју ми краси тај њен глас као славујев пој,
пред којим смерно клече сви горостаси!
Па и свеци оду радости само њој пјевају
у новој песми Херувимској божанској,
јер само небеску лепоту свеци признају
у новој песми Херувимској божанској,
јер само небеску лепоту свеци признају
као врховну моћ коју имају моћни небом
у оној тајној силној сузи девичанској
са снагом дива и тек новом зачетом бебом!
у оној тајној силној сузи девичанској
са снагом дива и тек новом зачетом бебом!
Беч, 27. јула 2014.
ШКОРПИЈЕ ДВЕ
Ја сам вам шкорпија, а шкорпија и она,
кувамо наше кафе на ватри наших срца
у колиби од звезда, месеца и сунца
између свих муња, неколико милиона!
кувамо наше кафе на ватри наших срца
у колиби од звезда, месеца и сунца
између свих муња, неколико милиона!
Од дамара сновите нам плетемо ћилиме
по којима, ето, само Бог може да нам гази,
док нас грди, саветује и божански пази
да се потомство не затре и не угаси име!
по којима, ето, само Бог може да нам гази,
док нас грди, саветује и божански пази
да се потомство не затре и не угаси име!
И тако смо ми у тајном дослуху са Богом,
учимо ове реке како правилно да отичу.
Са овереним божијим, небеским налогом
учимо ове реке како правилно да отичу.
Са овереним божијим, небеским налогом
Наговорисмо уснуло небо на грудима
да нам свуда срцолики цветови ничу
и да свако страст ове две шкорпије има!
да нам свуда срцолики цветови ничу
и да свако страст ове две шкорпије има!
Беч, 27. јул 2014.
ДВЕРИ ПЕСМЕ
Исплела си ми венац од твојих несаница,
заљуљала оно плаво звоно на ивици неба
у слутњи која нам вреле дамаре вреба,
склупчала си се испод мојих трепавица.
заљуљала оно плаво звоно на ивици неба
у слутњи која нам вреле дамаре вреба,
склупчала си се испод мојих трепавица.
Преводиш на језик метафора мисао срца
у башти симбола садиш вечности дрво,
јер у васељени је слово љубави прво
у нама топлије и светлије од сунца.
у башти симбола садиш вечности дрво,
јер у васељени је слово љубави прво
у нама топлије и светлије од сунца.
Зато смо отворили небу песме двери
па се изнутра виде наша лица бела
и тајне речи наше, небески бисери
па се изнутра виде наша лица бела
и тајне речи наше, небески бисери
нанизани су и окачени о врату зоре
па кроз двери песме види се цела
бајковита ова слика тајне небеске одоре.
па кроз двери песме види се цела
бајковита ова слика тајне небеске одоре.
Беч, 28. јул 2014.
КУПАЊЕ У ГРЕХУ
Јуче сам био бистра вода по њеном телу
на пропланку пробуђене јој наде у сну
да јој мехури дамара пред сунцем прсну
кад је на небеском сабору показах целу,
на пропланку пробуђене јој наде у сну
да јој мехури дамара пред сунцем прсну
кад је на небеском сабору показах целу,
ту лепоту коју само Бог једној поклања
да вечност много дужој вечности учи
коју никад никакви не окивају обручи
кад се ова васељена на њен пупак наслања
да вечност много дужој вечности учи
коју никад никакви не окивају обручи
кад се ова васељена на њен пупак наслања
на који испаравам од тајне њене ватре
и као пламен пењем се на вреле брадавице
док на њима симболи и метафоре снатре
и као пламен пењем се на вреле брадавице
док на њима симболи и метафоре снатре
опијамо се од слатког нашег прагреха
бацајући све несанице у несвестице
да се са седмог неба сва она наша чују еха!
бацајући све несанице у несвестице
да се са седмог неба сва она наша чују еха!
Беч, 30. јул 2014.
ПО СВУ НОЋ ЈЕ ЈАХАЛА
По сву ноћ је јахала ознојеног вранца,
по пољима полегле зелене детелине
са бојом бајне јесени од њене врелине
уздуж и попреко тог небеског кланца.
по пољима полегле зелене детелине
са бојом бајне јесени од њене врелине
уздуж и попреко тог небеског кланца.
Испод копита вранца севаху муње
да спрже све вампире и црне вештице,
да не нагрде лице небеске красотице
док јој мирис тела жуте чувају дуње!
да спрже све вампире и црне вештице,
да не нагрде лице небеске красотице
док јој мирис тела жуте чувају дуње!
Плави хоризонти препеваху њено било
саткано од свих тајних мојих несаница
док је по небу крилати јездио Јабучило
саткано од свих тајних мојих несаница
док је по небу крилати јездио Јабучило
носећи је баш тамо где јој срце жуди
изнад свих црних ограничених граница
које поставише они малоумни и луди!
изнад свих црних ограничених граница
које поставише они малоумни и луди!
Беч, 2. августа 2014.
ТАЈНИ НОВИ РАЈ
У лифту плавом пољубац први
кад и на небу муња кресну
запали њену усну дражесну.
Пожар дамара поклони обрви
кад и на небу муња кресну
запали њену усну дражесну.
Пожар дамара поклони обрви
све тајне наше иза седам гора!
У небески оргазмичном смеху,
вољом Бога прелепом греху,
из срцоликих писмо амфора
У небески оргазмичном смеху,
вољом Бога прелепом греху,
из срцоликих писмо амфора
са трпезе неба рајска пића
која гасе пожаре дамара
кроз боголика наша бића!
која гасе пожаре дамара
кроз боголика наша бића!
И тако наш пољубац први тај
Избави ме из чудног кошмара
и уведе нас у нови тајни рај!
Избави ме из чудног кошмара
и уведе нас у нови тајни рај!
Беч, 2. август 2014.
СКРИВЕНИ ИСПОД ТРЕПАВИЦА
Да сам је у сну походио, каже,
и да сам био лептир у стомаку,
да смо се љубили на облаку,
да сам пио сок са усне најдраже.
и да сам био лептир у стомаку,
да смо се љубили на облаку,
да сам пио сок са усне најдраже.
Био сам, рече, у сну будни чувар,
разгонио све црне вукодлаке,
плесом наговорио чаробњаке
да јој сваки запалимо дамар.
разгонио све црне вукодлаке,
плесом наговорио чаробњаке
да јој сваки запалимо дамар.
И у ватри њених снохватица
играли смо игру срца тајну
скривени испод трепавица
играли смо игру срца тајну
скривени испод трепавица
са Небом смо играли у колу
нашу игру трајну и бајну
да је голу поклони соколу!
нашу игру трајну и бајну
да је голу поклони соколу!
Беч, 4. август 2014.
ОБЛАЦИ ДА БУДУ ПОСТЕЉИНА
Пажљиво иди по тепиху од наших дамара,
не ометај наше лептире кад у пару лете,
док нам по небу нове исписују сонете
да нови видик песма у очима отвара!
не ометај наше лептире кад у пару лете,
док нам по небу нове исписују сонете
да нови видик песма у очима отвара!
Зато не откривај небосклоне сунцокриле!
Сакриј их од ове суморне, долине плачне,
у којој царују лудачке душе мрачне,
па узлетимо међу оне речи златокриле,
Сакриј их од ове суморне, долине плачне,
у којој царују лудачке душе мрачне,
па узлетимо међу оне речи златокриле,
тамо где царују соколови и орлови,
где је очњи вид права мерна јединица
кроз време одакле су нам родослови,
где је очњи вид права мерна јединица
кроз време одакле су нам родослови,
да у дамарајућем плесу плавих даљина
речима нижемо дванаест бисерница,
а облаци да нам буду чиста постељина!
речима нижемо дванаест бисерница,
а облаци да нам буду чиста постељина!
Беч, 4. август 2014.
ВРИШТАЛО НЕБО У ЊОЈ
И звезде с неба сам скидао, просипао по њој,
по брадавицама испод старог жутог нара.
Вриштало у њој небо у ватри пожара
на Главици горњој и на Подглавици доњој!
по брадавицама испод старог жутог нара.
Вриштало у њој небо у ватри пожара
на Главици горњој и на Подглавици доњој!
Хтели да је отму барабе и хајдуци,
па да је утамниче у изобиљу баш свега
и без овога мога крстоликога биљега,
да клетва буде у властитој опоруци!
па да је утамниче у изобиљу баш свега
и без овога мога крстоликога биљега,
да клетва буде у властитој опоруци!
Наше ослобођено се небо отворило,
срушило зидове од свих наших чекања
па све нас корило ово распамећено било
срушило зидове од свих наших чекања
па све нас корило ово распамећено било
зашто се одвојисмо у беспућу нигдине
где се не живи и где нико не сања
вечите сунцокриле небосклоне једине.
где се не живи и где нико не сања
вечите сунцокриле небосклоне једине.
Беч, 5. август 2014.
ВРХУНАЦ УЖИТКА СЛИКАЛА СМЕХОМ
И обуче спаваћицу од чежње моје,
леже на кревет од белог облака,
наше Небо глади нежна рука лака
на пропланку наше Наде за обоје.
леже на кревет од белог облака,
наше Небо глади нежна рука лака
на пропланку наше Наде за обоје.
И дрхтала је у наручју висине,
и посипала се даљином по телу
и ту је купах пољупцима баш целу
да светлост чистоте душе сине.
и посипала се даљином по телу
и ту је купах пољупцима баш целу
да светлост чистоте душе сине.
Врхунац ужитка сликала је смехом
Кротила ветрове у плесу дамара
Уместо злата китила се грехом,
Кротила ветрове у плесу дамара
Уместо злата китила се грехом,
оним што је по мери свих богова
у времена будућа као и у стара
кроз поколења Евина и Адамова!
у времена будућа као и у стара
кроз поколења Евина и Адамова!
Беч, 6. август 2014.
НИЗАЋЕМО ОД РЕЧИ БИСЕРНИЦУ
И небо се радује, па маше облацима
кад космичка лепота из доброте исијава
да и најлепши снови још лепша буду јава
на небеској гозби срцоликим јатацима.
кад космичка лепота из доброте исијава
да и најлепши снови још лепша буду јава
на небеској гозби срцоликим јатацима.
Сервирана је торта од откуцаја срца
са преливима од најлепших могућих жеља
у кућама изнад тих срцоликих темеља
са вером, надом, љубављу од срца до сунца.
са преливима од најлепших могућих жеља
у кућама изнад тих срцоликих темеља
са вером, надом, љубављу од срца до сунца.
И кад се сви наши плави дамари онебесе,
кад ватре проговоре језиком наше наде,
кад се поетизоване љубави свима десе
кад ватре проговоре језиком наше наде,
кад се поетизоване љубави свима десе
купићемо сви за вечност улазницу
у којој главе главама о глави не раде,
и од речи својих низаћемо бисерницу!
у којој главе главама о глави не раде,
и од речи својих низаћемо бисерницу!
Беч, 6. август 2014.
Белешка о аутору
Петар Милатовић, рођен је 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права. Члан је Удружења књижевника Црне Горе (УК ЦГ), Удружења књижевника Србије (УКС), аустријског удружења писаца (Österreichische AutorInnen, Literatrhaus, Wien), почасни председник Међународног удружења књижевника "Словословље". Издавао је и уређивао листове: Глас Срба, Српски видици и Истина. Сада у Бечу уређује Словословље, часопис за књижевност, културу и уметност, председник је Српског културно-информативног центра у Бечу.
До сада су му објављене следеће књиге:
1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;
2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;
3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;
4 Сведочанства (коментари у штампи срп. емиграције). Беч 1986.;
5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.
6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.
7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.
8 У име народа (коментари, есеји и полемике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.
9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).
10 Сеобе путева (поезија). Беч-Београд 1991.
11 Лов на Тита (романсирана исповест српско командоса) Београд 1991.
12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.
13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.
14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским прекоморским земљама) Беч 1992.
15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.
16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на немачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.
17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч - Индијанаполис 1993.
18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.
19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994.
20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994.
21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.
22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994
23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања
24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996.
25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.
26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.
27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.
28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.
29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Издавач: „Глас Срба“, Беч.
30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на немачком. Беч 1999.
31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.
32 Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На немачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.
Frankfurt am Main 2010.
33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Wien 2010.
34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.
35 Рођени странци, приповетке, Београд- Беч 2013.
36 Лако је њима, сатирична поезија, Подгорица 2014.
37 Сунцокрили небосклони, поезија, Београд - Беч 2014.
Зато не откривај небосклоне сунцокриле!
ОдговориИзбришиСакриј их од ове суморне, долине плачне,