Пет јаја, три хлеба, тоалет папир, "Новости" и "Политика" обележише и овонедељну јутарњу куповину. Опа, од јутрос се баш разбацујеш, лутко. На петочлану породицу чак пет јаја и двоје новина- што је много, много је, пролети ми брзински кроз сијасет осталих дубокомисленија. Биће боље, јечи са телевизора, а ја, стимулативно подстакнута тим речима запех за мачка те развалих главом о сопствене трипове да ипак неће бити како кажу. Телевизију нити гледам, нити слушам,а богами нити плаћам. Све је то зато, јер не могу да се одлучим да ли да је не платим од плате коју ми не дају деценију већ или од оне коју су ми одузели кад сам се примила на патриотизам и лојалност држави као недопрцани тетреб те подметнух сопствена леђа за сузбијње "беле куге"! Таман кад бејах у екстази, остадох без посла. У четвртом месецу.
Чија ли је куга већа да ли могу знатииииииии.... Певам изврнуто тешког народњака да блажим ране. Боље да блажим но да лижем. Којечега нечијег! И ти, бедо бедна, чија ли си већа?! Зашто се кријеш иза ,нашминканих осмехом, лица уштогљрних, тобож насмејаних, намазаних "шаренобојком" нам насушном и то баш сад кад нам је то једини услов за улазак у... У божију матер, пу! Отпљујем тако,а оно ми се врати. Директ у лице! У оба образа! Ух, добро је, образована сам те ме то утеши, јер шта бих и дан данас радила на Бироу за запошљавање да немам образовање?! Знам, била бих министар. Неки. Нечега. Негде. Или можда пропали директор неке пропале фирме.
Рецимо "Зекстре". Е, па тај је мене од јутрос и нагазио! И покренуо водоточину и свега остаклог што се стрпљиво таложило последњих дана.
Знате, има "Политика" сатиричну страну због које је уствари и купујем. И да се разумемо, то чиним само недељом. Пошто испратим активност колега одмах прелазим на рубрику "Рекли су..." А тамо кад га рекну, рекну га за све паре! Е, то је тек сатирање, народе мој! Пропали директор / пропао, али не у земљу од стида /пропале фирме због којих је и сама држава пропала, распала се, разбуцана, распарчана, раскомадана, разрањавана, расчеречена, растргнута, распомамљена, разкезечна, разуверена и .... Ра, Ра, Ра! Ра-спу-ћин!!! Јер немам ништа против Бога Сунца -Ра, али нама све најгоре на то РА почиње, наши богови немају милости!
Елем, цитирам/ а све контам како то чини умилним гласићем и трепће ли му га трепће / " Пре него је постао премијер Александар Вучић је код нас куповао одела и био је веома скроман, толико да никад није затражио ни попуст.", вели директор распандрчене, распале, расчеречене, раскомадане, раситњене, разбарушене "Зекстре" чији радници плате добијају у товним пилићима, распареним чарапама, униформама противпожарне заштите и скупим оделима исте која и уз најбољу вољу не могу да увале ником, јер су нас најпре оголили,а потом почели да крешу! Приходе, дакако. Наши сексови нису плодотворни, благоснорађајући, чедомилни, већ хард толики да комотно на ковертираним алиментацијама након сваког рађања мечке може да стоји- забрањено за све узрасте!
Јуче водим потомство да их приближим књизи. Све нејач, али није ми мене жао. Загледана у живот око себе пажњу ми привлачи младић на семафору. Пали се црвено! На семафору, мени у глави, младићу на лицу! Постиђен онога чиме мора да се бави како би испоштовао реформисане системе и законе Србије мајке, да би преживео! Уметник! Преживљава на улици! Продаје себе најбоље што уме, а уме! Баца дрвене чуњеве изводећи уметнички перформанс, савршено то ради. И савршено црвени! Види ли ово неко сем мене?! Боже, има ли те?!, вриштим у себи не скидајући поглед са младића који изврће шешир крећући се достојанствено и истовремено постиђено међу незаинтересованим возачима. Има, има Бога, ено га слика се напућен уз Ангелу Меркел како би јој опростио што је баш свог суграђанина послала у ову неку државу у којој живе нечија деца која бране достаојанство својих мајки- спремачица.
Прошло је скоро месец дана од кад чекам да ововладајућа гарнитура, припадници ововладајуће државне гарнитуре, одобре моју промоцију. Вукли су ме за рукав, сад се увлаче у рупе. Мишије, даклако. Ко сме да има већа муда од премијера?! Сатиричари, разуме се. Овакви као ја. Али кастрација уметности илити популарно у нас- цензура, је неизоставна. Уцене типа "Може, али да читаш само еротику.." јасно су ми ставиле до знања да се овима јебе за нас! Гледају само своје дупе! Наравно, нисам пристала на непотпун секс, па смо се развели. Сутра идем да тражим паре председнику општине за књигу коју сам у први мах несмотрено поклонила, пошто ће, нагласићу му, тиме покрити хуману страну исте. Нису они научили да дају, само да обећавају! И тако вековима... А ови.. Ови су најгори од свих!
Враћам се "Политици". Последња страна исте потврђује колико смо живахна нација, али док до последње стране не стигнемо... Жонглирај, Србијо!!!
Чија ли је куга већа да ли могу знатииииииии.... Певам изврнуто тешког народњака да блажим ране. Боље да блажим но да лижем. Којечега нечијег! И ти, бедо бедна, чија ли си већа?! Зашто се кријеш иза ,нашминканих осмехом, лица уштогљрних, тобож насмејаних, намазаних "шаренобојком" нам насушном и то баш сад кад нам је то једини услов за улазак у... У божију матер, пу! Отпљујем тако,а оно ми се врати. Директ у лице! У оба образа! Ух, добро је, образована сам те ме то утеши, јер шта бих и дан данас радила на Бироу за запошљавање да немам образовање?! Знам, била бих министар. Неки. Нечега. Негде. Или можда пропали директор неке пропале фирме.
Рецимо "Зекстре". Е, па тај је мене од јутрос и нагазио! И покренуо водоточину и свега остаклог што се стрпљиво таложило последњих дана.
Знате, има "Политика" сатиричну страну због које је уствари и купујем. И да се разумемо, то чиним само недељом. Пошто испратим активност колега одмах прелазим на рубрику "Рекли су..." А тамо кад га рекну, рекну га за све паре! Е, то је тек сатирање, народе мој! Пропали директор / пропао, али не у земљу од стида /пропале фирме због којих је и сама држава пропала, распала се, разбуцана, распарчана, раскомадана, разрањавана, расчеречена, растргнута, распомамљена, разкезечна, разуверена и .... Ра, Ра, Ра! Ра-спу-ћин!!! Јер немам ништа против Бога Сунца -Ра, али нама све најгоре на то РА почиње, наши богови немају милости!
Елем, цитирам/ а све контам како то чини умилним гласићем и трепће ли му га трепће / " Пре него је постао премијер Александар Вучић је код нас куповао одела и био је веома скроман, толико да никад није затражио ни попуст.", вели директор распандрчене, распале, расчеречене, раскомадане, раситњене, разбарушене "Зекстре" чији радници плате добијају у товним пилићима, распареним чарапама, униформама противпожарне заштите и скупим оделима исте која и уз најбољу вољу не могу да увале ником, јер су нас најпре оголили,а потом почели да крешу! Приходе, дакако. Наши сексови нису плодотворни, благоснорађајући, чедомилни, већ хард толики да комотно на ковертираним алиментацијама након сваког рађања мечке може да стоји- забрањено за све узрасте!
Јуче водим потомство да их приближим књизи. Све нејач, али није ми мене жао. Загледана у живот око себе пажњу ми привлачи младић на семафору. Пали се црвено! На семафору, мени у глави, младићу на лицу! Постиђен онога чиме мора да се бави како би испоштовао реформисане системе и законе Србије мајке, да би преживео! Уметник! Преживљава на улици! Продаје себе најбоље што уме, а уме! Баца дрвене чуњеве изводећи уметнички перформанс, савршено то ради. И савршено црвени! Види ли ово неко сем мене?! Боже, има ли те?!, вриштим у себи не скидајући поглед са младића који изврће шешир крећући се достојанствено и истовремено постиђено међу незаинтересованим возачима. Има, има Бога, ено га слика се напућен уз Ангелу Меркел како би јој опростио што је баш свог суграђанина послала у ову неку државу у којој живе нечија деца која бране достаојанство својих мајки- спремачица.
Прошло је скоро месец дана од кад чекам да ововладајућа гарнитура, припадници ововладајуће државне гарнитуре, одобре моју промоцију. Вукли су ме за рукав, сад се увлаче у рупе. Мишије, даклако. Ко сме да има већа муда од премијера?! Сатиричари, разуме се. Овакви као ја. Али кастрација уметности илити популарно у нас- цензура, је неизоставна. Уцене типа "Може, али да читаш само еротику.." јасно су ми ставиле до знања да се овима јебе за нас! Гледају само своје дупе! Наравно, нисам пристала на непотпун секс, па смо се развели. Сутра идем да тражим паре председнику општине за књигу коју сам у први мах несмотрено поклонила, пошто ће, нагласићу му, тиме покрити хуману страну исте. Нису они научили да дају, само да обећавају! И тако вековима... А ови.. Ови су најгори од свих!
Враћам се "Политици". Последња страна исте потврђује колико смо живахна нација, али док до последње стране не стигнемо... Жонглирај, Србијо!!!
Нема коментара:
Постави коментар