Пеко Лаличић: Изговарам себе

1.
 

Изникох
крај отворених врата
 

у шевар ме
и папрат повијаше
бршљаном ме
притезаше
те стремим висинама
на себе ослоњен
 

у седло бих
да ускочим
 

са ветровима да се
надмећем
да јездим
горама и водама
да отичем мостовима
песмама
и у њима да пресахнем
бистроок 

од љубави

 

 

2.

 

Иза мене капије
и заборављене ципелице
 

испред мене капија
и неми вис
који се крије
 

између
ја
и моја сена
водимо рат
на путу
који ме пије

 

 

3.

 

 У мноштву света
сам
па себе питам
да ли је битније
како бити
од бити или не бити
 

учини ми се
да одговор знам
да је у бити
најбитније човек бити
макар био сам

 

 

4.

 

Од јутра до јутра
сусрећем се
са сутоном
који би
у мени да се скрије
да у црно осване сунце
па да ме оваквог није
да ме нема
овако јасног
овако гласног
овако у истину уплетеног

 

5.

 

Два корака од сна
корак од циља
циља ми нема
 

пропао у отворено небо
светлошћу ме
дозива
 

циљу да га вратим
корак ближе мени да буде
пером да стасавамо

 

6.

 

Из дана у дан
до јутра дођох
 

па кости
и слабости своје
претурам
да спознам зло
у себи
 

да јутро
осветли белину
испод мојих ноктију

 

 

 

7.

 

Горим
изнутра горим
 

себи осветљавам пут
да ме не воде гори
 

да не изгорим
 у њиховом мраку
 

да путокази остану
док они не згасну

 

 

8.

 

Нису ми надасве важни
ни род
ни Бог
 

смисао тражим
у добру
и жудим
да ми се мисао вине
до неба оних
чији смисао није ограничен
па да волимо
 

онако
како то ја чиним
 

б е з   п р е д р а с у д а

 

 

9.

 

Малима велики
великима мали
сам
себе
седлам
 

и не могу да се
зајашем
и не могу да ме
 

зато ми немир пашу
зато у њему налазе себе
зауздане
оседлане
узјахане

 

10.

 

Опроштај тражим
за заљубљеност у сунце
и питам се
јесам ли птица
пробуђена оним што јесам
те међнике рушим
и позивам и вас
да заједно
у сусрет сунцу
низ време
течемо

 

11.

 

Остадох
сам
 

свога пса
за разговор молим
а он ми
коску даде
 

да пронађем себе
да своје не гризем кости

 

 

12.

 

Течем
славећи своје постојање
свестан
да вратити се морам
и да нема силе
која тај ток
зауставити може
осликавам се
у песмама
 

да ме препознају они
што себе песми дају
 

да трају
и у њиховом трајању

 

 

13.

 

Половина сам човека
друга половина си ти
 

пола ме поједе дан
пола те изгризе ноћ
 

остатак је човек у нама
остатак смо ми у њему
 

заједно смо Венера и Сунце
раздвојени смо само половине
 

ја – Вага у Стрелцу
ти – Риба у Риби

 

14.

 

Дозван собом
у себе ускочих
 

галеба узех
за друга
 

за узлет
песму
 

па се у ритам воде
укорених
 

у себе
у океан плави

 

 

15.

 

ИЗГОВАРАМ  СЕБЕ

 

На путу до правог пута
сто пута залутах
 

сто пута горех
сто пута зебох
сто пута дозивах небо
 

испод дуге крај пута
на коме толико лутах
изговарам себе
 

јасно
веома јасно

 

 

17.

Има ме
и нема ме
 

има ме у записима
далеких предака
ватри буђења
цвету спознаје
немиру птица
и њеном замку
од љубичица
 

има ме много
нема ме довољно
 

да изговорим себе
начас загледаног
у јато птица
вечитог заточеника
замка љубичица

 

 

18.

 

ИМА НЕЧЕГ ЧУДНОГ

 

Има нечег чудног
 у јутру
 

у његовом сјају
МОРА да су мој сан
и ДЕЛОви сновиђења
 

има нечег чудног
у мом сну
НА ВИДЕЛО износи јутро
и завршава песмом
у којој увек изгорим
 

има нечег чудног
 у мени
 

у свему видим јутро
ујутро сањам
сваки сан песмом завршавам
 

има нечег чудног
 у мом сну
 

и у јутру

 

 

20.

 

НА РАСКРСНИЦИ

 

На раскрсници сам
 

лево – десно
десно – лево
право – криво
иза – накривљено
 

напред – низбрдо
позади – низ страну
на страну – острашњено
на другу – страшно
 

па како да не сневам
како да не певам
како да немам веру у снагу ума
 

како да не будем свој

 

 

24.

 

ПРЕПОЗНАЈЕМ СЕ У ТЕБИ, ОЧЕ

 

Теби сличан
препознајем се
 у капи росе
чији језик длаку нема
 

не дремам дан
не бдијем ноћ
јутро јутром дозивам
незване ми долазе птице
 

твојој нарави сличне
песмом сунца пале
за човека да свану
 

на тебе да личе
да се препознам у дану
о коме маслачак сања
пре свитања

 

 

26.

 

Дорастао себи
опијам се песмом
 

дорастао песми
беле оглашавам воде
на које ме воде
немир и чежња
 

утихнули ветрови
своме ме враћају току

 

 

27.

 

Ћ У Т А Њ Е

 

На дну себе
моја сванућа ћуте
 

никако
ход времена да ухвате
 

никако
своју бит да нађу
 

песмом
у дан да закораче
 

да означе
моје свитање

 

 

 

28.

 

ПЕВАМ  СВИТАЊЕ

 

Певам свитање
пева ме свитање
 

пој поља поји
дукате докласава
 

свитање се
у води оглашава
 

певамо заједно

 

 

30.

 

ИГРА СЕНКИ

 

Понесе ме игра сенки у Лиму
и дуго узводно води
до Плавског језера и Грнчара
крај којих моја радост
прерасте у риму
 

у мени оживеше пролећа позната
кад знане птице запевушише у лугу
и као злато засијаше ми очи
кад у води угледах дугу
 

учини ми се да се и вода заталаса
па као некада запевах из свег гласа
и одјекну песма стара
до најудаљенијег струка шевара.

 

 

31.

 

Одгонетам себе
 и време
 

премештам бреме
 

што ближе ноћи
 корак ми краћи
 и дубљи
 

сан пунији
и бељи
 

препознајем се
у јучерашњим ожиљцима
данашњој ведрини
сутрашњој песми
 

и пева ми се
пева све више
 

не сметају ми
ни ветрови ни кише
да с брезом поделим сан
 

да разменим понеку реч
уздах за лепотом
и изразим задовољство
животом.

 

32.

 

Крепка и бела
место ми заузела
миљеница
бреза
 

моје
изговара
стихове
 

изговара себе
 

и  м е н е

34.

 

КАД БИХ СЕ ПОНОВО РОДИО

 

Кад бих се поново родио
долина бих био
коју настањују птице
 

води у корену бих био
и крепио сањаре
и песнике
 

кад бих се поново родио
фрула бих био
фрула двојница
радо бих лађар био
и заљубљене возио
у заливе њима знане
 

дах зоре бих пио
и песма био
песма свеколика.

Tweet