 |
| Дијана Ухерек Стевановић |
РИТАМ ТИШИНЕ
Ово је последња песма
писана болом.
И можда ће јој недостајати
намештена рима,
понека целина,
али... кад те живот удари
са три акорда
и када ти басом засвира
уместо звуком виолина,
постајеш свестан,
да никад не смеш,
пред људе стати
окренут лицем врлина,
јер тако откриваш слабости
и искреношћу постајеш плен
људских гадости,
али...
Не дај се,
већ свирај ритам тишине,
онако како најбоље умеш...
И смеј се,
искрено се смеј,
јер твоје мисли само ти знаш...
И воли,
воли све оно што осећаш,
јер једино тако бићеш
поново рођен
и кад си од других
речима погођен
и погледом
жив сахрањен...
РИТАМ НОЋИ
Уснулим ритмом ноћи
упетљана у виолински кључ,
тактирана ветром,
обасјана Месецом,
свирам Ти животе
Још једну сонату...
Не, не оплакујем
жутило на себи,
не жалим за прошлим,
не бојим се будућег,
већ сањам будна
све ноте и паузе
које ме чекају
на линијском систему
живота...
ЖИВОТ
У бескрају
неразума у разуму,
потискују ме дани,
ударају ме
у најтајанственији
део мене,
завирују ми
под стреху савести,
куцају
на прозоре видовитости
и отварају им
врата без катанца и жице...
Учворена
у Гордијев чвор,
распетљавам
све дане будуће,
(ако их још имам...)
и јутром попут корњаче
оживљавам терет на леђима,
вучем га,
једнако у себи,
као и животну пролазност
на себи...
Не бојим се,
јер корњаче живе
док им не досади...
ШАХ МАТ
Трагали смо
за истином,
били смо
властита шаховска поља
где су пијуни померали
краља и краљицу,
намештали сплетку
и одређивали
пат позиције...
Гурали смо се,
призивајући коња
и скоком у ел
покушавали
да дозовемо
топове...
Играли смо се...
Губећи време,
матирали смо
властито ја,
додавајући
зрна пиринча
на празна поља...
Калкулисали смо
математички,
откривајући
игре живота.
РАЂАЊЕ
Рођени смо
из љубави Неба и Земље,
а онда нас је живот нахранио
водом и слободом.
Расли смо тако
гордећи се
и волећи себе у другима.
Огледали смо се
у туђим погледима
и утапали у зеницама.
Волели смо исте, себи сличне.
Погледај нас сад,
заборављамо чији смо
и нестајемо временом...
ПРОЦЕС
Омеђена простором садашњости,
гушим се...
Криковима надмудрујем тишину,
вриштећи дозивам будућност.
Мењам се...
Прождирем кожу овчици,
постајем оно што јесам
вучица
имуна на лажи.
ОДАЗИВ
Позвана,
одазивам се немуштим гласовима,
одлазим у сусрет неиспитаним путевима...
Не бојим се трња,
јер и Исус је круном
пркосио људима у времену
које га није разумело...
Лутам,
као и свака луталица,
несхваћена од пролазника,
покривена небом
и огрнута сиротињом...
Не стидим се,
јер чему понос,
ако је душа гладна,
а тело празно?
Проналазимо нас,
упетљавамо у трње,
пунимо надом...
И волимо
све ожиљке прошлости,
множимо се у сиротињи као
просјаци богати вером.
БЕТОВЕНОВА 9.
Живот нам нуди
хрпетину шарених лажи,
купује нас половичне
и са грешком...
Уваљује нам врачаре,
црно-беле магове
и трља нас излизане
као графите о зидове...
Трује нас рекламама,
опија коцкарским парама,
нуди нам компромисне
ђавоље смакове света...
Хеј, чујете ли је?
Да ли је ово
у мојима ушима,
ипак поред свега
Још увек очеличена
Бетовенова 9.?
НОЈЕВА БАРКА
Не,
не желим да будем
заточеник окован ничим,
желим да јечим,
да пловим,
да хучим,
да речима одјека
призивам тишину
која топотом каса
одјекује кроз пустош...
Желим да живим
животом бродоломника,
који у властитом потопу
наслућује сламку дављеника
и плутајући зна
да НОЈЕВА БАРКА
још увек негде слободна плови
Девојчица Прадевојчице,
КРАТКОВЕЧНА
Десанки Максимовић
Хтела бих ...
да се уплетем
у стихове њене,
да прозборим
њеним језиком,
да у овом сличном
мајском рађању
пронађем нас,
да не будем она,
јер то је непоновљиво,
али да осећајући њено перо
осетим бар на трен њу у себи,
да се одесанчим у стиху
и да запевам о жени
за сва времена:
да чезнем и волим,
да стрепим,
да верујем,
да зрачим,
да постанем,
девојчица Прадевојчице,
КРАТКОВЕЧНА.
Дијана Ухерек Стевановић рођена је 14. Маја 1968. у Гарешници, Хрватска, а од 1986. живи у Суботици. Завршила је Педагошки факултет у Сомбору и ради у ОШ “Мирослав Антић“ на Палићу.
Уврштена је у преко 40 зборника, лексикона и антологија...
Аутор је следећих збирки песама: „Ванвремена“, „Бескрај“, „Нотована“ објављених 2013. и „Безимена“ и „Она“ објављених 2014. као и приређивач међународних збирки поезије „Цитат.рс“ и дечије поезије и прича „Загрли живот“.
Објављене су јој електронске збирке песме: „Друго ја“, „Недеостајеш ми ти“ и „Артемида“. У штампи су збирке песама „Небо у зубима“ и „Ванвремена Артемида“.
Учесник је многих међународних песничким манифестација и члан Књижевних клубова „Свети Сава“ - Суботица, „Чукарица“- Београд, „Визија“ – Подгорица, „Провиденца“ – Биоград, Хрватског књижевног друштва Ријека, Књижевне заједнице Југославије, Удружења балканских уметника чији је и председник.
Добитник је неколико награда и похвала за љубавну, завичајну и родољубиву поезију. Победник је такмичења „Диоген“- Сарајево, „Песми у част“, Јабука- Панчево и прве сезоне такмичења песника Балкана путем интернета на ПОЕЗИЈИ ГОДИНЕ у 2013.
Добитник је Суботичког Оскара популарности за књижевност 2013.
Уврштена је у преко 40 зборника, лексикона и антологија...
Аутор је следећих збирки песама: „Ванвремена“, „Бескрај“, „Нотована“ објављених 2013. и „Безимена“ и „Она“ објављених 2014. као и приређивач међународних збирки поезије „Цитат.рс“ и дечије поезије и прича „Загрли живот“.
Објављене су јој електронске збирке песме: „Друго ја“, „Недеостајеш ми ти“ и „Артемида“. У штампи су збирке песама „Небо у зубима“ и „Ванвремена Артемида“.
Учесник је многих међународних песничким манифестација и члан Књижевних клубова „Свети Сава“ - Суботица, „Чукарица“- Београд, „Визија“ – Подгорица, „Провиденца“ – Биоград, Хрватског књижевног друштва Ријека, Књижевне заједнице Југославије, Удружења балканских уметника чији је и председник.
Добитник је неколико награда и похвала за љубавну, завичајну и родољубиву поезију. Победник је такмичења „Диоген“- Сарајево, „Песми у част“, Јабука- Панчево и прве сезоне такмичења песника Балкана путем интернета на ПОЕЗИЈИ ГОДИНЕ у 2013.
Добитник је Суботичког Оскара популарности за књижевност 2013.
Нема коментара:
Постави коментар