Маса несхваћених аутора се на време опаметила
те прокламовала за личног гласноговорника.
Образлажу вредност немуштог дела
као уметничку слободу.
Најављују најаву дела у најави
уносе светлост медијском мраку, на радост нас слепаца
који нисмо ни сањали да такво нешто уопште постоји.
Већина нас који нисмо упознати са тематиком дела
која сама за себе ништа не говоре
нисмо свесни величине умова који су
смислили једно такво, невиђено дело.
Удубљени у читање саморекламе
нико ни не обраћа пажњу на њега.
Јер, зашто губити време на његову
анализу, хватање у недостатцима,
трагати за потребним разумевањем
када рекламни материјал садржи
подробно обавештење шта је неко
баш тим делом хтео да нам каже.
Ако дело не говори само за себе
треба га подвргнути анализи
не оставити га самог на цедилу да немушто ћути.
Објашњавати га до бесвести на све стране, посебно онима
који немају слуха за нема дела. И ту не клонути духом!
Кад је премијера добрано медијски пропраћена
свим расположивим јавним сервисима
репризирати је, у ударном термину.
Искакати одасвуд!
Реприза репризе се репризира!
Такви аутори су одавно схватили
да ни по коју цену не смеју
подбацити као гласноговорници
кад су већ као аутори остали несхваћени.
Ко о чему, ђон о образу.
Ако не бирате средства да би дошли до циља
бар користите контрацепцију!
Нисам ничији истомишљеник.
И кад не мислим, радим то својом главом!
Све што кажете биће употребљено против вас.
Оно што они кажу, такође!
Да је мајмун гледао своја посла
никад од њега не би постао човек.
Зло никад не иде само.
Што је веће има више следбеника.
Границе у писању се не померају
подизањем носа.
Прави мајстори писане речи
су у стварном животу углавном неписмени.
Приче које круже
заобилазе истину.
Они који губе све животне битке
најсклонији су поновном објављивању рата!
Нема коментара:
Постави коментар