Јуришајући с
јагњетином у умаку против самог себе, шеф Огранка је напрасно умро. „Нека му је
лака црна земља“, рекао је с осталима и бацио грумен земље на сандук покојника. На парастосу
је стајао мало по страни, заједно са човеком из Службе и чланом Задруге, с
којима се још у залету каријере интуитивно спријатељио, као да су знали да ће
један другоме требати; испод ока су мотрили где се и како формирају групице и
ко и с киме шурује и ради им о глави. Предвече су
се окупили код поседника Економата, и били су ту и деловођа Наџора и службеница
Коморе, и представник Безбедности и пуномоћник Надлештва, и административни и
правни сарадници и секретарице. Позвали су и чланкописца.
Гледајући
пишчев некролог у Листу, евоцирали су успомене на преминулог старешину и његове
заслуге, и драги им лик поредили са подривачком делатношћу настојника Персонала
и домунђавањима његових подмукло насмејаних кадрова.
Солидарни у
службеној будности и замишљени, у конструктивној расправи разматрали су правце
друштвене превентиве и тражили начина да као слуге народа увећају свеопшти
бољитак и докрајче злоупотребе којима, са далекосежним последицама, зачудо,
подлегоше и неки елементи саме Управе.
Ту се, као
одговорни судеоник Номенклатуре, по функционалној дужности осетио позваним да
истакне гранитну чврстину Структуре, са идејним руководиоцима кадрим да поспеше
перспективни ентузијазам здравих чинилаца у бази и правовремено га ограде од
перфидних зазјавала што науштрб Организације неукусним величањем својих
ускогрудних достигнућа роваре противу светлих идеала јавнога добра.
Негде пред
доношење одлуке о кандидатури најприљежнијег, на Збор је бануо и курир
Гарнитуре и заледио их информацијом о намерама неодговорног да, као говедо које
не зна место, сву власт концентрише под једно Седиште. На вест о стратегији
курвиног сина, униформним гневом узавреле су и ћате што безазлено решаваше
укрштене речи.
Жустри у
консолидовању редова, по први пут и у души сви братски сложни, а чврсто
наумљени да узурпатору поткрате крила и покажу му од којег се дрвета свирајка
прави, соколили су га у његовом саветодавном осветљавању разбојниковог лика и
изјашњавали да је крајње време да се једном засвагда раскринкају махинације
контрапродуктивних снага и стане на пут беспоретку, а надгледник их је подсетио
и на прошлогодишње саплитање када је за длаку остао жив и положај и слободу
сачувао.
У жељи да
пошто-пото голим чињеницама објективно извести јавност, чланкописац је испољио такву патриотску жудњу за правдом да
је био спреман, пренебрежући све обзире и не марећи за личну сигурност, да
пригодним алузијама, а ако треба и поименице, наведе читатељство да и само
закључи ко им јавашлуком у рођеној земљи смутње прави те су, што се каже, тако
посустали и заостали у развоју. И ко зна докле би новинарче пламтело
разоткривајући празна обећања и бајке софиста, а све надахнуто присутношћу
онога који уместо њих а зарад њих мисао своју употребљава, да га исти није
очински посаветовао да и уметник треба да има меру, и да има оних са којима
није здраво навођењем им имена још и спрдњу терати, те му скицира нацрт чланка
учећи га да је коалиција душа политике.
И када се
најзад, да би разрешили оно за шта су се и окупили, за реч јавио тумач Прописа
и, разумно гушећи властите наде, предложио га за новог Коловођу, јер спремнијег
од њега нема који ће живом речју показати и доказати за чију добробит
заједнички раде, већинском аплаузу свих удружења и канцеларија придружише се,
након краћег загледања, и остала ресорна одељења, и закључком контролора да је
ова једнодушност узор на који се и убудуће при оваквим изборима треба угледати
завршише плодоносно окупљање.
Стигавши кући
око поноћи, изашао је на терасу да се још којим гутљајем вина сабере и размотри
шта му је чинити, и усред вароши замукле у ноћи осматрао је перспективе што их
је доносило ново јутро, чврст на ногама а уверен да је све на своме месту и у
реду и како треба да буде, и замишљен над интересима народа пресвукао се у нове
гаће и пошао да отпочине, као човек који је обавио тежак и одговоран посао и
којем ваља даље путовати.
Нема коментара:
Постави коментар