 |
| Нада Везмар (десно) и кћерка Теодора (лево) |
У Бечу је 27. септембра 2014., у репрезентативној градској већници (Ратхаус), у непосредној близини аустријског парламента, у познатој народној сали отворен Шести сајам аматерског сликарства који траје до 30. септембра, на којем је, заједно са још 60 сликара из целог света, који су изабрани између 400 аутора, учествовала изузетно талентована и (зашто не рећи?) прелепа наша сликарка Нада Везмар, рођена 18. маја 1957. године у сликарски славном Сомбору који је дао низ великана кичице: Мојсеја Павловића ((1729. -1766.), Ивана Радовића (1893.-1973), Милана Коњовића (1898. -1993.), Ивана Јакобчића (1912. -1997) и многе друге сликарске великане, стално настањена у Бечу.
Излагала је 2010. и 2011 на изложби „Жене сликари“ у Мајданпеку, као и у Бечу 2012. на истој овој ранијој међународној сликарској изложби.
На оводогодишњој изложби у репрезентативној сали бечке градске већнице, потписник ових редова, дошавши до атрактивног штанда, којим сугестивно доминира црвено-црна сликарска комбинација, био је најпријатније затечен и, признајем, збуњен.
Поред изложених слика, одевене у црвено-црној комбинацији, у складу са сликарском која је, слободно се може рећи, доминирала у односу на све остале учеснике ове међународне сликарске изложбе, био сам у дилеми: која је од њих две сликарка, помисливши да су другарице, или сестре, али чињенице ме вратише у реалност. Наиме, поред атрактивне сликарке Наде Везмар била је њена, такође атрактивна кћерка Теодора, иначе студент на бечком Универзитету. Естетски сладокусац је на мукама. Да ли више да се дивим изложеним сликама, или сликарки, или њеној кћерци? Конкуренција је изузетно оштра! То је био довољан повод да поразговарам са лепом, нашом и Вашом, сликарком Надом Везмар чије слике плене темпераментом, елеганцијом и заводљивим гламуром.
- Реци ми нешто о твојим сликарским почецима.
Нада Везмар: - Још у основној школи била сам члан ликовне секције и још тада су наставници препознали у мени сликарски таленат.
- Јеси ли имала неки узор?
Нада Везмар: - Нисам. Увек трагала за својим сопственим стилом, али са пуним поштовањем сам се односила према сликама великих сликара: Ван Гога, Клод Монеа, Пола Гогена, Пикаса..
- Да ли си имала у почетку твог сликарског рада подршку породице и у школи?
Нада Везмар: - Велику подршку сам имала од мојих професора у школи, али не и у породици, јер је мој отац сматрао да не може да се живи од сликарства па сам завршила економску школу и студирала економију
- У твом сликарству доминира црвено-црна комбинација. Црвена је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања и сиболизује: снагу, топлину, енергију, узбуђење, секс, страст, брзину, опасност, стимулација, мужевност, пркос, агресију, напор, притисак, визуелни напор…Црна је боја ауторитета и моћи и симболизује: софистицираност, елеганцију, заводљивост, мистерију, гламур, сигурност, емотивну стабилност, опасност…Имајући све ово у виду како дефинишете себе као уметника, као биће, као личност?
Нада Везмар: - Моје сликарство може да се окарактерише као апстрактни експресионизам. Имам потребу да искажем све оно што се догађа догађа у мени и око мене, јер ја уносим јако пуно емоција са бојом и необавезном формом која не ограничава...
Излагала је 2010. и 2011 на изложби „Жене сликари“ у Мајданпеку, као и у Бечу 2012. на истој овој ранијој међународној сликарској изложби.
На оводогодишњој изложби у репрезентативној сали бечке градске већнице, потписник ових редова, дошавши до атрактивног штанда, којим сугестивно доминира црвено-црна сликарска комбинација, био је најпријатније затечен и, признајем, збуњен.
Поред изложених слика, одевене у црвено-црној комбинацији, у складу са сликарском која је, слободно се може рећи, доминирала у односу на све остале учеснике ове међународне сликарске изложбе, био сам у дилеми: која је од њих две сликарка, помисливши да су другарице, или сестре, али чињенице ме вратише у реалност. Наиме, поред атрактивне сликарке Наде Везмар била је њена, такође атрактивна кћерка Теодора, иначе студент на бечком Универзитету. Естетски сладокусац је на мукама. Да ли више да се дивим изложеним сликама, или сликарки, или њеној кћерци? Конкуренција је изузетно оштра! То је био довољан повод да поразговарам са лепом, нашом и Вашом, сликарком Надом Везмар чије слике плене темпераментом, елеганцијом и заводљивим гламуром.
- Реци ми нешто о твојим сликарским почецима.
Нада Везмар: - Још у основној школи била сам члан ликовне секције и још тада су наставници препознали у мени сликарски таленат.
- Јеси ли имала неки узор?
Нада Везмар: - Нисам. Увек трагала за својим сопственим стилом, али са пуним поштовањем сам се односила према сликама великих сликара: Ван Гога, Клод Монеа, Пола Гогена, Пикаса..
- Да ли си имала у почетку твог сликарског рада подршку породице и у школи?
Нада Везмар: - Велику подршку сам имала од мојих професора у школи, али не и у породици, јер је мој отац сматрао да не може да се живи од сликарства па сам завршила економску школу и студирала економију
- У твом сликарству доминира црвено-црна комбинација. Црвена је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања и сиболизује: снагу, топлину, енергију, узбуђење, секс, страст, брзину, опасност, стимулација, мужевност, пркос, агресију, напор, притисак, визуелни напор…Црна је боја ауторитета и моћи и симболизује: софистицираност, елеганцију, заводљивост, мистерију, гламур, сигурност, емотивну стабилност, опасност…Имајући све ово у виду како дефинишете себе као уметника, као биће, као личност?
Нада Везмар: - Моје сликарство може да се окарактерише као апстрактни експресионизам. Имам потребу да искажем све оно што се догађа догађа у мени и око мене, јер ја уносим јако пуно емоција са бојом и необавезном формом која не ограничава...
Петар Милатовић
Нема коментара:
Постави коментар